Крај ере "шкртости": Њемачка се планира задужити за 800 милијарди евра како би се наоружала

Влада канцелара Фридриха Мерца планира да се само сљедеће године на тржиштима задужи за више од 200 милијарди евра (391 милијарду КМ), што је за 12,5 одсто више него ове године, навели су званичници Министарства финансија Њемачке.

Очекује се да ће се Њемачка између 2027. и 2030. године задужити за 838 милијарди евра, показују пројекције у које је пословни лист „Фајненшел тајмс“ (Financial Times) имао увид.

Овај план представља оштар заокрет у односу на дубоко укоријењену аверзију ове државе према задуживању, као и у односу на фискални опрез Мерцове Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), који постоји од раста потрошње након уједињења Њемачке 1990-их година, преноси Кликс.

Додатним задуживањем углавном ће се финансирати њемачки буџет за одбрану, који би сљедеће године требало да достигне 109 милијарди евра (213 милијарди КМ), а до 2030. године 183,6 милијарди евра (358 милијарди КМ). Берлин планира да сљедеће године обезбиједи 11,6 милијарди евра (23 милијарде КМ) војне помоћи Украјини.

Заокрет ка поновном наоружавању одражава све већу забринутост због Русије и спремности америчког предсједника Доналда Трампа да смањи војну посвећеност Сједињених Америчких Држава Европи.

Након што је ЦДУ побиједио на прошлогодишњим парламентарним изборима, Берлин је измијенио уставну кочницу дуга како би из ње изузео потрошњу на одбрану, што му, заправо, омогућава неограничено задуживање у војне сврхе.

У склопу тих реформи, Мерц и његови коалициони партнери, Социјалдемократска партија (СПД), успоставили су и намјенски инфраструктурни фонд од 500 милијарди евра (978 милијарди КМ) за модернизацију дотрајалих мостова, путева, жељезница, болница, школа и енергетских мрежа.

Највећа европска економија, чији троструки А (ААА) рејтинг одржава стабилним трошкове задуживања широм еврозоне, планира да сљедеће године прикупи 55 милијарди евра (107 милијарди КМ) за финансирање инфраструктурних инвестиција, тврде званичници Министарства финансија Њемачке.

Планови задуживања показали су се контроверзним, укључујући и унутар самог ЦДУ-а, који је дуго заговарао „црну нулу“ (Schwarze Null), доктрину уравнотеженог буџета која се повезује с бившим министром финансија Волфгангом Шојблеом из ере тадашње канцеларке Ангеле Меркел.

Говорећи у нед‌јељу увече, 6. јула, министар финансија Ларс Клингбајл, који је уједно и копредсједник СПД-а, бранио је ову промјену ријечима:

„Не можемо се бранити од (руског предсједника Владимира) Путина помоћу 'црне нуле'.“

Очекује се да ће Њемачка ове године достићи НАТО-ов удио одбрамбене потрошње од 2,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), те циљани удио од 3,5 одсто почевши од 2029. године, навели су владини званичници.

Иако је овај пакет подстицаја помогао да се ублажи утицај виших америчких трговинских царина и високих трошкова енергије повезаних са сукобом с Ираном, предвођеним САД-ом, како пише „Фајненшел тајмс“, он тек треба да покрене највећу европску економију, која је и даље у стагнацији.

Критичари нису задовољни ни због растућих трошкова сервисирања њемачког дуга – пројекције званичника показују да ће се исплате камата скоро удвостручити, са 42 милијарде евра (82 милијарде КМ) сљедеће године на 81 милијарду евра (158 милијарди КМ) у 2030. години.

БДИ, главни индустријски лоби у Њемачкој, назвао је ово задуживање алармантним, напоменувши да трошкови камата настављају вртоглаво да расту, пише „Фајненшел тајмс“.