Ивана је са шест година сјела на трактор, а данас бијелим луком покорава тржиште

Дјевојка која уласком у трактор, узимањем мотике у руке или стрпљивим ручним одстрањивањем траве са својих њива руши стереотипе и потврђује да за бављење пољопривредом нису битне ни године ни пол. Ивана је то знала још од раног дјетињства, па јој данас, када већ има и своје породично пољопривредно газдинство (ППГ), ништа од тога није страно.

У пољу од малих ногу

"Пољопривреда је код нас породична традиција коју је покренуо покојни дјед Јосип, уз којег сам и ја завољела овај посао. Како ме је као шестогодишњу дјевојчицу посјео у трактор, тако ми је одредио животни пут, при чему то није било на силу, већ сам једноставно све то завољела. Пољопривреда је код мене од малих ногу била и остала начин живота. Није ми био проблем још у основношколском узрасту да устајем у шест ујутру да бих са надничарима ишла да копам репу, при чему ме нико на то није тјерао, него је то била моја жеља.

Србија

Удар на светиње: Оскрнављене иконе Христа и Богородице

То ме је обликовало и усмјеравало, зато сам ту и остала", са широким младалачким осмијехом прича дјевојка која је поносна на породичне коријене и традицију, коју су наставили и њени родитељи Ивица и Сања, као и брат Матеј, који такође има своје газдинство, а вјерује да ће тако бити и са најмлађим братом Марином.

Уз дједа Јосипа, у свему је велику улогу имала и још увијек има и бака Марија. А они се, пак, поносе својом Иваном. Саговорница Јутарњег већ је завршила основне студије на Факултету агробиотехничких наука у Осијеку и стекла звање инжењерке агрономије, при чему је и поносна власница деканове награде.

Тренутно је при крају мастер студија Биљне производње на истом факултету, а осим што од прије годину дана води своје пољопривредно газдинство на којем на 10 хектара узгаја соју и кукуруз, а на 0,17 хектара бијели лук, Ивана паралелно ради и у породичној пољопривредној апотеци.

"Ма, није проблем. Све се стигне када се човјек организује. Наравно, много значи и помоћ породице, поготово оца и брата у раду на земљи, јер и они имају своја газдинства, а заједно обрађујемо 200 хектара, при чему, када се ради, нема стриктне подјеле, него сви радимо све. Коначно, само се тако и може успјети у овом послу, али и уопштено у животу. Заједништво је кључ", истакла је Ивана, која је прошле године одлучила да направи мали отклон од уобичајене производње њене породице.

Бања Лука

Делегације Српске и Русије посјетиле Храм Преображења Господњег

"На факултету смо учили о луку и тада сам се упознала са бројним предностима бијелог лука, па тако и да има много љековитих својстава, између осталог и у превенцији појединих врста карцинома, што ми је било и додатно емотивно јер ми је дјед преминуо од тумора. Тако сам добила додатан мотив да бијели лук уведем на своје газдинство и тако га ојачам. Наиме, свједоци смо да цијене пшенице и уљарица већ годинама стагнирају, а трошкови производње су отишли у небо, што посебно осјећамо ове сезоне усљед поскупљења плавог дизела и минералних ђубрива. Редовно пратим и стање на тржишту житарица и уљарица, које су и даље исте, па у бијелом луку видим велику перспективу", вели млада Славонка, која посебно истиче како сав посао око бијелог лука, од садње преко прихране до окопавања, обавља ручно.

Бијели лук за будућност

"Овај корак представља стратешки помак према тржишно атрактивнијим културама које омогућавају ширење и јачање газдинства, које градим на личном раду, сталном учењу и спремности на увођење иновација у производњу. Дугорочни циљ ми је да постепено повећавам производњу и модернизујем газдинство, па планирам да се пријавим на фонд за младе како бих купила механизацију која је специјализована за бијели лук", најављује Ивана, која истиче и улогу формалног образовања.

"Факултет ми је много помогао јер сам имала прилику да научим како се неки послови могу обавити на другачији начин него што су радили мој дјед и тата. Ипак, највише ми је помогло што сам се окружила добрим људима, колегама са којима одлично сарађујем и размјењујем информације и искуства. Тако ми је један колега открио како једна сорта пшенице има високи потенцијал, па сам одлучила да са тим пробам и показало се да је то тачно, јер сам на крају од те сорте имала квалитетнију пшеницу. Сарадња са професорима такође је изврсна. Нас малих и младих произвођача нема много и зато морамо да се повезујемо, будемо у добрим односима, сарађујемо и стварамо синергију", открила је Ивана, коју смо питали како старији чланови породице прихватају нове идеје.

"Искрено, неке моје идеје и размишљања неријетко се косе са онима мога тате, па зато све што радимо ново прво направимо на мањој површини како бисмо добили најбољу повратну информацију и увидјели има ли то смисла. Његово је искуство изузетно важно и увијек радо послушам шта има да каже. Знамо и да се посвађамо, али то је нормално. Но, исто тако мислим да су важне и нове идеје младих људи, као и њихова примјена у пракси, јер само тако, повезивањем искуства и нових знања, можемо унаприједити пољопривреду", нагласила је Ивана, која је свјесна да око пољопривреде има и упитника.

"Тешка су времена, изазовна, много је стреса, ужурбаности, али када одем на њиву и видим биљку како расте, у томе видим свој труд и то је слика која ме испуњава и мотивише да још више и јаче запнем. Увијек се у животу, па тако и у послу и на факултету, водим принципом - како сијеш, тако ћеш и жети. То ме је водило кроз живот, у којем сам научила да се не смије одустајати, не треба се бојати, већ радити и покушавати, па ни резултат неће изостати. Пољопривреда је апсолутно грана која има будућност и која никада неће пропасти, јер ми се бавимо производњом хране која је човјеку свакодневна потреба. Нажалост, све је мање обрадивих површина због урбанизације, али овај посао има своју свијетлу будућност, при чему треба и мијењати производњу, тражити нова рјешења како бисмо били успјешнији и бољи", поручила је млада Славонка, пише Јутарњи.хр.