5 ствари које ментално здраве особе не раде

Оно што не радите једнако је важно за ваше ментално здравље као и оно што радите. На интернету се може пронаћи море савјета о томе како постићи и одржати добро ментално здравље. Многи терапеути, коучеви и стручњаци за wellness препоручују здраву прехрану, редовно кретање, позитивно размишљање и бригу о себи.

Ипак, једнако је важно препознати шта не бисмо требали радити. Постоји много начина на које, често и несвјесно, можемо поткопати властиту добробит и ући у спирале негативности, депресије и анксиозности. Такођер, постоје и бројни начини на које можемо саботирати односе, а да не схватимо да смо управо ми узрок проблема.

У наставку је пет понашања која је важно избјегавати ако желите бити стабилни и емоционално уравнотежени.

1. Окривљавање других и менталитет жртве

Иако је тачно да се често суочавамо с тешким околностима које нису под нашом контролом, важно је подсјетити се да увијек постоји дио ситуације којим можемо управљати. Што више вјерујете у властиту способност да утичете на оно што се дешава, то ћете се осјећати спремније и сигурније – а мања је вјероватноћа да ће вас други узимати здраво за готово.

Фокус на самосажаљење или увјерење да сте немоћни брзо нарушава самопоштовање и ментално здравље. Менталитет жртве неизбјежно утиче и на односе, јер људи понекад имају мање емпатије када се понашамо као да ништа не можемо промијенити.

2. Фокус само на тренутно задовољство

Чекање да остварите циљеве и добијете признање или награду често је тешко. Када много радите, природно је да желите резултате одмах – па је због тога понекад лакше посегнути за брзим задовољством.

На примјер: потрошити плату умјесто штед‌јети за пензију, или прихватити посао само да бисте одмах зарађивали, умјесто наставити школовање – иако је факултет одувијек био ваша жеља. Када се фокусирате само на оно што је „пред носом“, умјесто да планирате будућност и размишљате шире, то на крају кочи и успјех и осјећај животног задовољства.

3. Стављање властитих потреба изнад других

Када се трудите да бринете о себи и остварите циљеве, размишљање о другима не долази увијек спонтано. Лако је постати „ласер-фокусиран“ на то како да добијете оно што желите. То најчешће није намјерно, што значи да намјерно требате провјеравати како ваше понашање и одлуке утичу на друге.

Хроника

Ухапшен службеник Посебног од‌јељења Републичког тужилаштва у Бањалуци

Уз то, истраживања показују да су људи који су љубазни и помажу другима често сретнији и здравији. Дијелом зато што, када помажете другима, не вртите се стално око властитог успјеха. Могуће је потрошити превише времена размишљајући о себи и о свим подручјима живота која нису онаква каква бисте жељели да буду.

4. Немогућност да препознате мале успјехе и осјећате захвалност

Када ствари крену по злу или када нам треба више времена да добијемо оно за што мислимо да ће нас усрећити, често почнемо приговарати због онога што немамо. Тада постаје тешко уочити шта је ипак добро прошло и који мали дијелови живота доносе радост.

Тешко је бити захвалан људима који вас воле и подржавају, а понекад се чак може јавити осјећај да вам нико „не држи леђа“. Што више проналазите начине да будете захвални – чак и за ситнице – то ћете бити отпорнији. Захвалност помаже и да се присјетите како није увијек било тешко те да сте и раније пребродили изазове.

5. Ментално здраве особе не пореде себе с другима

Један од разлога због којих се многи боре с анксиозношћу, негативношћу, депресијом, љубомором и другим емоцијама које нарушавају ментално здравље јесте стално упоређивање с оним што други имају или што су постигли.

Упоређивање је опасно јер немате увид у нечију унутрашњу стварност и животну позадину – чак и када се чини да други имају више или да су сретнији. На примјер, неко може живјети у лијепој кући и имати добро плаћен посао, а истовремено се борити с озбиљним проблемима у браку. Или неко може изгледати као да је добио више унапређења без посебних квалификација, али ви не знате колико је заиста способан или како се сналази на разговорима за посао.

Гледате нечије Инстаграм објаве или слушате хвалисање о „савршеном“ животу – и почнете завид‌јети. Затим се питате зашто ви то не можете имати или постићи. С временом се може јавити мисао да с вама нешто није у реду или да никада нећете имати живот какав желите. А истина је једноставна: вријеме које трошите на упоређивање краде енергију коју бисте могли улагати у себе, своје циљеве и изградњу смисленог живота, преноси Љепота и здравље.