Извор:
Агенције
12.03.2026
16:13
Коментари:
0
Финансијски консултант Владимир Васић изјавио је данас да су тренутни скокови цијене злата у свијету резултат реалног недостатка понуде због затварања Ормуског мореуза, али и панике малих и институционалних инвеститора и додао да блокада тог мореуза гдје пролази 20 одсто транспорта нафте и гаса представља велики проблем јер је онемогућена чак петина светског снабдијевања.
Цијена злата је од почетка године до данас порасла за скоро 20 одсто, а Васић говорећи о утицају блокаде Ормуског мореуза на цене злата, да затварање мореуза изазива повећану тражњу и панични ефекат да се узима више него што је потребно.
"Када рат стане данас, сутра биће потребно три до шест мјесеци да се стабилизује однос понуде и тражње. Не знамо колико је постројења уништено у Ирану, шта се тамо дешава и колико ће им бити потребно времена да поправе све то", поручио је он.
Коментаришући нову регулативу индијског финансијског регулатора, Комисије за хартије од вриједности и берзу Индије (СЕБИ), која ће од 1. априла омогућити инвестиционим фондовима да користе и цијене са домаћих берзи, а не само глобалну референтну цијену која се формира у Лондону, Васић је истакао да је Индија једна од највећих потрошача злата и инвестиционог злата и додао да је ова одлука покушај да се на унутрашњем тржишту направи неки баланс. Како је навео, за Србију и овај регион ова регулатива Индије неће имати неког утицаја, већ да је то резултат интерне економске политике Индије и покушаја да се стабилизује цијена.

Свијет
Пезешкијан поставио услове за крај рата у Ирану
Одговарајући на питање колико на цијену злата утиче раст цијена енергената и потенцијални поремећаји у глобалној трговини, Васић је рекао да цене енергената доста утичу на цијене злата, и додао да ако дође до пораста цијене барела нафте за 10 до 15 одсто, то се онда рефлектује као инфлаторни притисак од 0,3 до 0,4 одсто.
Раст до 25 одсто
"Све ово што се дешава је некоме мајка а некоме маћеха. Да сте купили нафту прије неколико дана било би 60 долара по барелу, а данас бисте је продали за 100 долара по барелу. Оно што се дешава на свјетским тржиштима када су овакве турбуленције, то је да злато расте. Злато расте посљедњих 10, 15 година по стопи осам до девет одсто, а сада у посљедњих неколико мјесеци и до 20, 25 одсто", рекао је Васић, преноси Танјуг.
Он је истакао да је раст цијене злата сигнал да постоји неки потрес на свјетским тржиштима, напоменувши да је нафта један од тих окидача. Према његовим ријечима, иако је злато и даље најсигурнија инвестициона лука, алуминијум је због свих дешавања на Блиском истоку постао изузетно тражен, што пружа могућност људима да зараде новац у кратком времену уколико успију да се снађу у овим геополитичким турбуленцијама.

Свијет
1 ч
0
Србија
1 ч
0
Хроника
1 ч
0
Република Српска
1 ч
7
Економија
3 ч
0
Економија
8 ч
0
Економија
9 ч
0
Економија
10 ч
3Најновије
Најчитаније
17
27
17
20
17
18
17
14
17
10
Тренутно на програму