Луксузни замак већ 559 година прати језива легенда: Ноћу чују њен плач

Посјетиоци тврде да се ноћу “чује њен плач”, а неки кажу да су видјели “силуету на прозору куле”, преноси Хеуте.

Сурова казна за ћерку

Ријеч је о замку Кастело дал Поцо, а све је почело давне 1467. године, када се Барбара Висконти заљубила у капетана Матеа де Грандиса, који је боравио у породичном здању њеног оца.

Ова љубав, међутим, није имала срећан почетак. Барбара је већ била обећана другом мушкарцу, а када је отац сазнао за тајну романсу, наводно је одлучио да је сурово казни. Према предању, наредио је да ћерку затворе у највишу кулу.

Матео је протјеран и забрањено му је да се врати.

Затворена иза хладних камених зидова, Барбара је очајнички чекала свог вољеног. Дан за даном гледала је кроз прозор куле, надајући се да ће се Матео појавити и одвести је из заточеништва. Али, он се није враћао.

Није дочекала своју љубав

Легенда каже да је млада племкиња, сломљена тугом, на крају одбила да једе и пије. Умрла је сама, заточена у кули, не дочекавши човјека којег је вољела.

Према предању, Барбарина прича није се завршила њеном смрћу.

Током претходних година, поједини посетиоци наводно су ноћу “чули плач младе жене” који одјекује замком. Други су тврдили да су на прозору куле “приметили нејасну женску силуету”, као да неко и даље чека повратак изгубљене љубави.

Тенис

Стабс: Алкараз имитирао Ђоковића па се повриједио

Да ли је ријеч о “духу несрећне “Барбаре или о причама које су временом постале дио идентитета замка, остаје на посјетиоцима да процијене. За саму легенду, међутим, проток вијекова није значио и крај.

Управа замка не крије ову необичну причу. Напротив, у јужној кули налази се хотелска соба под називом Квин Супериор Барбара, до које се стиже спиралним степеништем.

Имање је већ шест генерација у власништву породице Дал Поко, која чува његов карактер, али и предање које му даје посебну атмосферу.

Ово здање је посебно упечатљиво током јесени, када се магла спушта преко брежуљака око језера Мађоре, а старе куле израњају из измаглице.

У таквом амбијенту лако је замислити усамљену силуету на прозору и племкињу која, према легенди, ни послије више од пет вијекова није одустала од чекања своје љубави.