Мачак 9 месеци водио двоструки живот, мислили су да је скитница

У већини случајева све прође рутински. Понекад се, ипак, ситни детаљи почну слагати у причу. Обријани дио крзна, биљешка у картону или већ заказан контролни преглед могу наговијестити да мачку негде другде већ неко прати и његује.

Управо то се догодило у Инглевуду на Новом Зеланду, када су ветеринарски записи открили да о једном мачку брину два различита домаћинства, а да притом ниједна страна није имала појма да дијели љубимца, пише Олвејс Петс.

У једном дому звао се Симба и био је мачак Ширли Бишоп. Долазио је и одлазио као и многе спољашње мачке: понекад би се задржао напољу дуже него што би власница очекивала, а онда би се вратио као да се ништа није догодило. Било је то помало необично, али не и алармантно. Наиме, такви „невидљиви распореди“ код слободних мачака нису ријеткост.

Друштво

Какво нас вријеме очекује сутра?

Све се промијенило када се Симба једног дана вратио кући са шавовима на врату и обријаним дијелом крзна на рамену. Ширли га је одвела ветеринару, а тамо су јој потврдили да је на њеном мачку урађен мањи захват. Због правила приватности клиника није могла да износи детаље, али један податак је ипак упадао у очи: адреса наведена у његовом картону налазила се у улици прилично удаљеној од подручја на којем се Симба иначе кретао. Није дјеловало као случајно спасавање или једнократна помоћ, већ више као да га неко добро познаје и преузима одговорност за њега.

А тај „неко“ имао је своју верзију исте приче. Отприлике девет мјесеци прије него што је све изашло на видјело, у дом Мајкеле Грумбриџ почео је редовно да долази пријатељски мачак. Био је њежан, гласно се оглашавао, а већ после неколико дана понашао се као да припада тој кући: јурио је кроз собе, склупчавао се на каучу и дјеловао потпуно опуштено. Мајкела му је дала име Крејзи Хорс (Луди Коњ).

У том дому су га хранили, пуштали унутра и на крају одвели ветеринару након што га је угризао пас. За њих је то био „комшијски мачак“ који је изабрао баш њих, а сви знају да мачке понекад једноставно изаберу људе. Преклапање се почело разоткривати кроз потрагу на друштвеним мрежама која је повезала оба домаћинства, али веће изненађење услиједило је када се испоставило да се две жене већ познају – и то преко посла.

Тенис

Ђоковић прегазио Мартинеза и прославио 100. тријумф на Аустралијан опену

Ова прича је показала да мачја приврженост понекад функционише другачије од наших очекивања. Мачке често граде однос према удобности и доступности, а не према „ексклузивној“ вјерности једном дому. Поуздана храна, сигуран кутак у затвореном простору и мирна људска пажња понекад су важнији од тога чији је љубимац „званично“. Овај мачак је очигледно пронашао све то на двије адресе.

Када су чињенице постале јасне, рјешење је било једноставно. Два домаћинства су се договорила о „заједничком старатељству“, а мачак је задржао оба имена. Увели су свеску у коју уписују тежину, вакцинације и опште здравствено стање, а уместо нагађања почели су да комуницирају. Мачак је остао безбједан, добио досљедну бригу и наставио рутину коју је очигледно сам изабрао, док су људи избјегли сукоб фокусирајући се на практичне договоре, а не на доказивање власништва.

(Курир)