Психолози тврде да овај детаљ говори више о вама него што мислите

Иако дјелује безазлено, присутан телефон у простору разговора шаље тиху, али јасну поруку - да Ваша пажња није у потпуности ту. Чак и када не посежете за њим, сама његова видљивост сугерише да постоји нешто споља, нешто потенцијално важније, што у сваком тренутку може да прекине садашњи тренутак.

Психолози објашњавају да људски мозак не реагује само на акције, већ и на потенцијалне дистракције. Када је телефон испред Вас, Ваша пажња је, макар подсвјесно, подељена. То не значи да не слушате саговорника, већ да нисте у потпуности присутни.

Особа са друге стране то осјећа. Не нужно свјесно, али довољно да се јави утисак да разговор може бити прекинут у сваком тренутку - поруком, обавјештењем, позивом. Управо та могућност прекида нарушава осећај блискости и сигурности у комуникацији.

Шта о томе каже Сајмон Синек

На ову тему често говори Сајмон Синек, британско-амерички аутор и мотивациони говорник, познат по концепту „Започни са зашто“. Иако га многи погрешно сматрају психологом, Синек се годинама бави проучавањем људске мотивације, повјерења и социјалне динамике, посебно у односима и лидерству.

„Права суштина повезаности није у томе да чујете нечије ријечи, већ да се особа осјећа саслушано. А то захтијева наше неподијељено присуство“, објашњава Синек.

Градови и општине

Полиција подсјећа грађане: Рок је 31. децембар

Другим ријечима, није проблем у самом телефону, већ у поруци коју његово присуство шаље - да нисмо спремни да у потпуности будемо ту за особу испред себе.

Зашто окретање телефона екраном надоле није довољно

Многи мисле да су ријешили проблем тако што телефон окрену екраном надоље. Међутим, психолози тврде да то није суштинска промена. Искушење и даље постоји, као и свијест да је уређај на дохват руке.

Права разлика настаје тек када:

Телефон ставите у режим рада у авиону

Одложите га ван видокруга - у торбу, фиоку или на полицу

Још боље, оставите га у другој соби или у аутомобилу

Овај свесни чин није казна, већ сигнал - и себи и другима - да сте одлучили да будете присутни.

Прекомјерно ослањање на телефон ријетко изгледа драматично. Чешће се појављује кроз ситне навике које сматрамо нормалним:

• Провјеравате телефон чим се пробудите, прије него што се обратите особи поред себе
• Носите га са собом из собе у собу, чак и када за то нема потребе
• Осјећате нелагоду ако није у Вашој близини

Ови обрасци могу указивати на дубљу потребу за сталном стимулацијом или страх од „пропуштања“, који дугорочно утичу на квалитет односа.

Што чешће стварате ову дистанцу, то постаје лакше. Временом, примјећујете да разговори постају дубљи, да се људи отварају више, а Ви сами осјећате већи мир и фокус.

Зашто је ово важније него што мислимо

У свијету у којем смо стално доступни, истинско присуство постаје реткост. Управо зато има толику вриједност. Када некоме поклоните пуну пажњу, без дистракција, шаљете поруку поштовања, сигурности и повезаности.

Телефон може да сачека. Тренутак са особом испред Вас - не може.

(Она.рс)