Зашто се праведни и поштени људи више пате од грешника: Ово је разлог

Ова појава није нова – о њој говори Библија, Свето Предање, као и бројни духовници кроз вијекове.

Свети Наум Охридски посебно наглашава да се духовни напад појачава онда када добар човјек крене путем истине, јер тада постаје видљив духовном свијету, и добру и злу.

Библија потврђује исту логику:

„Кога Господ љуби, онога и бије, свакога сина кога прима.“ (Јеврејима 12:6)

Праведник пати не зато што је одбачен, већ управо зато што је – Божји.

Права вјера увек наилази на противљење

"Права вјера мора бити гоњена у овоме свијету. То је и сам Спаситељ јасно и јавно рекао Својим апостолима. Јереси су обично ближе свјетском и демонском духу, зато дио свијета и демони не гоне своје", говорио је Свети Наум Охридски.

Свети Наум не говори о вјери као о украсу, већ као о пламену који гори упркос вјетру. Ако те вјера никада не кошта, можда ниси још закорачио у њену истину. У његовим ријечима нема теорије, већ искуства: тамо гдје истина заболи, почиње пут Христу. И зато, када се твоја вера нађе на удару, не питај се „зашто“, већ „коме припадам“, јер управо тај одговор открива да си на правој страни крста.

Према учењу светих отаца, праведници страдају из три главна разлога:

1. Зато што добро изазива отпор зла

Када човјек крене путем врлине, он постаје сметња сили која жели разарање, мрак, хаос и слабост.

Свети Антоније Велики је говорио:

„Ниједан човјек који се приближава Богу не остаје неискушан.“

2. Зато што Бог преко искушења чисти срце

Искушења скидају слојеве гордости, сујете и самоправедности.

Псалмиста пише:

„Много невоља има праведник, али га из свих избавља Господ.“ (Псалам 34:19)

3. Зато што патња потврђује ком царству припадаш

Гријеси нас не боле док се са њима слажемо. Истина заболи тек када јој приђемо.

Зато Свети Наум каже да праведник не треба да се пита „зашто“, већ „коме припадам“.

Учесталији напади на праведне, објашњење Светог Наума Охридског

У једној од својих поука Свети Наум каже:

„Онога ко иде путем Христовим, демони гоне, јер не трпе свјетлост у њему.“

Другим ријечима, када човјек живи у гријеху, демони га не дирају, јер им припада.

Али кад човјек напусти гријех, они губе власт.

Зато се борба појачава.

Важне ријечи светитеља

Свети Исак Сирин пише ријечи које тачно описују овај феномен:

„Што се више приближаваш Богу, то се већа борба подиже против тебе.“

То значи да борба није знак да смо напуштени, него знак да идемо у правом смијеру.

Бол је често знак Божјег присуства, а не одсуства

Праведници пате не зато што Бог ћути, већ зато што се кроз њихову борбу рађа свјетлост, вера и духовна снага.

Искушења нису казна, него потврда да човјек припада царству свјетлости.

Јер како каже апостол Павле:

„Јер када сам слаб, тада сам силан.“

У православној мисли, патња добрих људи и праведника није парадокс без смисла: она је често знак духовног напретка и прилика за прочишћење. Свети Наум Охридски, Свети Исак, Св. Јован Златоусти и Свети Писмо заједно нас уче да искушења не поричу Божју доброту, напротив, кроз њих Бог обликује, штити и подиже душу. Кад искушења буду јака, кључ је у упорности у молитви, покајању, црквеном животу и љубави према ближњем: тада оно што изгледа као рушење постаје пут ка већој нотрањој слободи и светости, преноси Крстарица.