Large banner

Институт за јавно здравство Српске се огласио о хантавирусу

09.05.2026 14:09

Коментари:

0
Институт за јавно здравство Српске се огласио о хантавирусу
Фото: АТВ

Цијела Европа страхује од хантавируса који се појавио на крузеру и однио више живота. Страх је настао јер су се неки путници искрцали и не зна се с ким су били у контакту.

Институт за јавно здравство Републике Српске огласио се о овом вирусу и грађанима дао детаљна упутства.

Шта су хантаворуси?

Хантавируси представљају групу вируса које преносе глодари, који су резервоар овог вируса у природи. У питању су природножаришне инфекције и да би дошло до појаве болести потребно је да је у одређеном животном станишту присутна појава глодара, који су резервоари.

Жељка Цвијановић

Цвијановић: Српска баштини антифашистичке вриједности

Људи се могу заразити у контакту са излучевинама заражених глодара и у случају удисања прашине контаминиране честицама урина, измета или пљувачке заражених глодара.

Андес вирус, пронађен у Јужној Америци, тренутно је једини хантавирус за који је познато да постоји могућност интерхуманог преноса (са човјека на човјека) у ситуацијама блиског и пролонгираног контакта, појашњава Институт.

Клинички облици болести који се најчешће јављају су:

Хеморагијска грозница с бубрежним синдромом

Заразна болест коју карактерише грозница, склоност крварењу и проблеми с бубрезима присутна углавном у Европи и Азији. Овај синдром се јавља и у нашим подручјима, а у општој популацији је познат као "мишија грозница“.

Хантавирусни кардиопулмонални синдром

Утиче на срце и плућа, што доводи до проблема с дисањем и срцем. Овај облик се углавном јавља на подручју Америке.

Спречавање преноса вируса

За спречавање преноса овог вируса важна је контрола бројности популације глодара. Спровођење дезинфекције и дератизације као општих мјера за спречавање и сузбијање заразних болести, као и обавеза одржавања санитарно-техничких и хигијенских услова за одређене површине и објекте прописани су Законом о заштити становништва од заразних болести (Службени гласник Републике Српске, бр. 90/17, 42/20, 98/20 и 63/22).

Ивана са кћеркицом

Откривено шта је Ивана рекла прије него што се са кћеркицом бацила са 6. спрата

"Мјере дератизације се спроводе у прописаним периодима на јавним површинама, насељеним мјестима, објектима за снабдијевање водом за пиће, објектима за производњу и промет хране и предмета опште употребе и тако даље", наводи ИЗЈ Српске.

При боравку у природи потребно је спроводити адекватну хигијену руку (сапуном, топлом водом и дезинфекција).

"Избјегавати подручја инфестирана глодарима. Употребљавати хигијенски исправну и здравствено безбједну воду и намирнице. Важно је спречавање контаминације воде, намирница, предмета опште употребе (држање у затвореним спремницима, кориштење флаширане воде, правилно чување и термичка обрада хране...). Не користити плодове убране у природи нити пити воду из отворених вода у природи. Одржавање адекватне хигијене у домаћинствима, двориштима, пољопривредним подручјима, (уклањање отпада, кориштење канти за отпад са затвореним поклопцима)", објашњавају из Института.

Полиција ротација

Породична трагедија: Усмртио жену, па покушао самоубиство на синовом гробу

При чишћењу потенцијално контаминираних подручја, додају, потребно је користити личну заштитну опрему и влажне начине чишћења, без подизања прашине.

У Републици Српској, према подацима ЈЗУ Института за јавно здравство Републике Српске, у 2025. години регистрована су три случаја хеморагијска грозница са бубрежним синдромом, два случаја 2024, док је 2023. године регистровано 14 случајева, подсјетио је Институт.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Large banner