Због смртоносног вируса хитно се огласио српски институт Батут

С обзиром на то да се ради о болести која је у одређеном облику присутна и у Србији, у даљем тексту су дате основне информације о хантавирусним инфекцијама, њиховим узрочницима, начину како се преносе и испољавају код људи, као и могућностима превенције и лијечења, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Друштво

Познати метеоролог нема лијепе вијести

"Хантавирусне инфекције представљају групу зооноза изазваних вирусима из фамилије Хантавириде. Природни резервоари ових вируса су глодари, а човјек се најчешће инфицира инхалацијом аеросола контаминираног излучевинама (урином, фецесом или пљувачком) заражених животиња. Пренос са човјека на човјека је изузетно риједак и забиљежен је само код појединих сојева. Процјењује се да се широм свијета сваке године догоди од 10.000 до преко 100.000 инфекција, са највећим бројем случајева у Азији и Европи", наводи се.

Хантавирусне инфекције се клинички најчешће испољавају у два основна синдрома: хеморагијска грозница са бубрежним синдромом (ХГБС), која је у Србији позната и под називом мишја грозница, и хантавирусни плућни синдром (ХПС).

Симптоми

Хеморагијска грозница са бубрежним синдромом се претежно јавља у Европи и Азији, а изазивају је вируси као што су Хантан, Добрава-Београд и Пумала. Болест обично почиње нагло, са високом температуром, главобољом, боловима у леђима и стомаку, као и општом слабошћу, а касније се развијају бубрежни (слабије излучивање до потпуног престанка излучивања мокраће) и хеморагијски синдром (повећања пропустљивост крвних судова и крварења у кожи, слузокожама и органима). Смртност је релативно ниска и креће се од 1-15 одсто.

Свијет

Шпанија враћа кућама путнике са крузера

Хантавирусни плућни синдром (ХПС), познат и као хантавирусни кардиопулмонални синдром, јавља се углавном у Сјеверној и Јужној Америци, а најчешће је повезан са Син Номбре вирусом. За разлику од ХГБС, ХПС се карактерише доминантним захватањем плућа.

Почетни симптоми су неспецифични и подсјећају на грип (температура, малаксалост, болови у мишићима), али се брзо развија респираторна инсуфицијенција. ХПС има знатно вишу стопу смртности у односу на ХГБС, често између 30 одсто и 50 одсто.

Основна разлика између ХГБС и ХПС је у циљном органском систему и, посљедично, у клиничкој слици. Док ХГБС примарно погађа бубреге и карактерише се поремећајем функције бубрега и могућим крварењем, ХПС доминантно захвата плућа и доводи до тешке респираторне инсуфицијенције. Географска дистрибуција је такође различита: ХГБС је типична за Европу и Азију, док се ХПС јавља у Сјеверној и Јужној Америци.

Регион

Борут Пахор пао са бицикла и поломио се

Код већине хантавируса, укључујући оне који изазивају ХГБС у Европи (нпр. Пумала и Добрава-Београд вирус), није доказан пренос међу људима. Инфекција се готово увијек стиче контактом са излучевинама заражених глодара.

Међутим код Андес вируса у Јужној Америци је потврђен ограничен интерхумани пренос, најчешће у блиском контакту (нпр. чланови породице, здравствено особље) путем респираторних секрета током ране фазе болести.

У Србији је за посљедњих десет година регистровано 127 случајева ХГБС. У 2024. години је пријављено 11 обољелих особа од хеморагијске грознице са бубрежним синдромом, са стопом инциденције 0,17 на 100000 становника. Регистрован је један смртни исход, док епидемијског јављања ове болести у 2024. години није било. Током 2025. године забиљежена су само два случаја ХГБС, без смртних исхода.

Лијечење

Не постоји специфична антивирусна терапија или вакцина за хантавирусну инфекцију. Лијечење је супортивно и фокусирано је на пажљиво клиничко праћење и лијечење респираторних, срчаних и бубрежних компликација.

Рани приступ интензивној љези побољшава исходе, посебно код пацијената са кардиопулмоналним синдромом изазваним хантавирусом.

Наука и технологија

Експерти упозоравају: Већину лозинки могуће је разбити за само један дан

Спречавање инфекције хантавирусом првенствено зависи од смањења контаката између људи и глодара.

Ефикасне мјере укључују: одржавање чистоће у домовима и на радним мјестима, заптивање отвора који омогућавају глодарима да уђу у зграде, безбједно складиштење хране, коришћење безбједних пракси чишћења у подручјима контаминираним глодарима, избјегавање сувог метења или усисавања измета глодара, влажење контаминираних подручја прије чишћења, јачање пракси хигијене руку, закључује се у саопштењу.

(Курир)