Једна врста деменције узима маха: Млади су посебно угрожени

Можда је вријеме да чујете израз који све чешће кружи међу стручњацима: дигитална деменција.

Иако није званична медицинска дијагноза, овај термин описује реалан феномен - слабљење когнитивних способности усљед прекомјерног ослањања на технологију.

Погађа и дјецу и одрасле.

И најчешће је примјећују други - прије него ми сами.

Шта је дигитална деменција?

Термин је 2012. популаризовао њемачки неуронаучник Манфред Шпицер у књизи "Дигитална деменција", у којој је упозорио да прекомјерна употреба технологије може довести до слабљења памћења, концентрације и способности дубоког размишљања.

Већ наредне године, љекари у Јужној Кореји упозоравали су на пораст овог феномена међу младима, који више не памте ни сопствене бројеве телефона јер све делегирају уређајима.

Бања Лука

Еко топлане Бањалука: Раст трошкова три пута већи од раста цијене гријања

Суштина је једноставна: мозак функционише по принципу "користи га или га изгуби".

Када менталне напоре стално пребацујемо на телефон - одређени дијелови мозга постају пасивни.

Шта се дешава мозгу?

Према истраживањима, прекомјерна употреба паметних телефона и игрица може пореметити уравнотежен развој мозга, нарочито код дјеце и адолесцената.

Наводи се да дигитални садржаји претерано стимулишу леву хемисферу (логику и аналитику), док десна, задужена за креативност и концентрацију, може остати мање активна.

То доводи до:

Слабљења краткорочног памћења

• Ослањања на ГПС уместо просторне оријентације
• Менталне исцрпљености усљед сталног протока информација
• Четири главна симптома дигиталне деменције
• Иако се најчешће помиње код младих, ни одрасли нису имуни.

Најчешћи симптоми су:

• Заборавност
• Не можете да се сјетите основних информација без гуглања.
• Дезоријентација
• Не сналазите се без ГПС-а чак ни у познатом крају.
• Социјална изолација
• Теже читате невербалне сигнале и избјегавате комуникацију уживо.

Хронични умор

Стална ментална исцрпљеност упркос физичком мировању.

Генерација З проводи просјечно између 9 и 9,5 сати дневно на уређајима.

Наука и технологија

Google поправио сигурносну "рупу" на Андроиду

Ако узмемо у обзир осам сати сна, то значи да више од половине будног времена проводе у дигиталном свијету.

Посебно забрињава појава такозване "дигиталне коме" - стање у којем дијете уопште не реагује док му се обраћате јер је потпуно уроњено у екран.

Тест за одрасле: "Дигитални ретровизор"

Одговорите искрено на сљедећа питања. Ако имате три или више потврдних одговора, могуће је да сте у зони дигиталне зависности:

• Да ли осјећате "фантомске вибрације" телефона?
• Да ли изгубите појам о времену док скролујете?
• Да ли вас нервира када вам неко каже да сте превише на телефону?
• Да ли је телефон посљедња ствар коју видите прије спавања?
• Да ли заборавите шта сте управо прочитали јер сте само пасивно скроловали?

Тест за дијете: "Опсервација реакције"

Обратите пажњу на сљедеће знаке:

• Бурне реакције када треба да угаси уређај
• Губитак интересовања за игру напољу
• Стална преокупација игрицама и видео-садржајем
• Одбијање оброка због екрана
• Повлачење из друштва вршњака

Брзи тест: док дијете гледа садржај, поставите му једноставно питање. Ако вас не чује или реагује агресивно - то је знак високог нивоа преоптерећености.

Дигитална детоксикација - како вратити баланс

Рјешење није у потпуној забрани интернета, већ у паметном коришћењу.

Стручњаци савјетују:

• Зоне без екрана - трпезаријски сто и спаваћа соба морају бити без телефона.
• Граyсцале режим - пребаците телефон у црно-бијели мод. Без боја, апликације постају мање привлачне.
• Прво обавеза, па екран - код дјеце екран треба да буде награда, не подразумијевана активност.
• Заједнички хоби - активности које укључују покрет и коришћење руку активирају дијелове мозга које екрани успављују.

Важно је напоменути и нешто оптимистично.

Студија објављена у часопису "Натуре Хуман Бехавиоур", која је обухватила више од 400.000 особа старијих од 50 година, показала је да редовно и активно коришћење интернета може смањити ризик од деменције за 42 до 58 одсто.

Кључ је у начину коришћења.

Активно учење, комуникација и рјешавање проблема јачају такозвану "когнитивну резерву".

Пасивно бесконачно скроловање - не

Дигитална деменција можда није званична дијагноза, али симптоми су реални.

Ако примјећујете да се ослањате на телефон више него на сопствени мозак, вријеме је да успорите.

Технологија је алат.

Питање је - ко управља ким?

(Она.рс)