Колико су јаја заиста здрава?

Шта кажу стручњаци?

Жуманце чини јаје посебним. У њему се налази већина витамина, међу њима и Б12, који постоји само у намирницама животињског поријекла. Жуманце је богато и минералима, попут гвожђа и цинка. И највећи дио протеина налази се управо у жуманцету – око 60 одсто више него у бјеланцету. Протеини из јаја су нарочито високог квалитета, што значи да организам може да их искористи готово у потпуности.

Једно јаје садржи и масноће – између 180 и 220 милиграма холестерина. Наш организам сам производи чак четири пута више, пише Дојче веле (DW).

Холестерин је у основи животно важна масноћа у крви и важан градивни елемент ћелија и витамина. Постоје двије врсте холестерина. ХДЛ преноси вишак холестерина из крвних судова у јетру и често се назива „добар“ холестерин. ЛДЛ може да се таложи у артеријама и повећа ризик од болести срца и крвних судова.

Свијет

Доктор умјесто слезине човјеку извадио јетру: Пацијент преминуо на операцијском столу

"Знамо да је ЛДЛ-холестерол у крви фактор ризика за одређене облике кардиоваскуларних болести, на примјер за такозвану атеросклерозу, односно закрчење крвних судова", каже професор Стефан Лорковски са Универзитета Фридрих Шилер у Јени.

"Препоруке кажу да се дневно не би требало унијети више од 300 милиграма холестерина", каже нутриционисткиња Жанин Хенкел-Оберлендер, професорка биохемије исхране на Универзитету у Бајројту.

Да ли је проблем холестерин из јаја?

То одговара отприлике једном и по јајету дневно, ако се холестерол уноси само из јаја. Међутим, холестерол се налази и у другим намирницама животињског поријекла, попут путера, меса или млијечних производа.

Исхрана утиче прије свега на количину холестерина која се може таложити у организму, али се тај утицај данас процјењује нешто мањим него раније, каже Хенкел-Оберлендер.

"Раније се сматрало да је исхрана пресудан фактор који одређује ниво ЛДЛ-холестерина. Данас знамо да то није баш тако".

Према садашњим сазнањима, исхрана утиче са око 25 одсто, док се раније процјењивало да тај утицај износи око 50 процената.

"Генетска компонента је знатно већа од компоненте исхране", каже Хенкел-Оберлендер.

Код сваке четврте до седме особе постоје одступања у метаболизму холестерина, која су вјероватно генетски условљена. Ко има повишен ниво холестерина, требало би да води рачуна о уносу јаја – иако је тај ниво у великој мјери генетски условљен.

Да ли јаја помажу у изградњи мишића?

Велико кокошје јаје садржи око седам до осам грама протеина. Оно обезбјеђује и аминокиселину леуцин, која је важна за изградњу мишића. Међутим, тих хранљивих материја има и у махунаркама, орашастим плодовима и житарицама, на примјер у овсеним пахуљицама.

"Због тога не морате да једете јаја", каже стручњак за исхрану Лорковски.

Протеини и аминокиселине најбоље доприносе изградњи мишића када се мишићи додатно оптерећују тренингом. Ипак, често се уноси превише протеина, упозорава Лорковски.

"Не морате сваког дана да попијете шејк са десет сирових јаја".

Друштво

Стиже разведравање, погледајте гдје ће бити најтоплије

Посебно код производа са високим садржајем протеина, попут протеинских чоколадица или напитака, уносе се велике количине које организам не може у потпуности да искористи.

Нутриционисткиња Хенкел-Оберлендер објашњава:

"Тај протеин једноставно наставља пут кроз цријева. У дебелом цријеву се ферментише, што може да изазове бол у стомаку, надимање и прољев".

Може ли превише протеина да оптерети бубреге?

Код здравих људи конзумирање јаја по правилу не изазива проблеме са бубрезима. Међутим, код особа код којих већ постоји почетно оштећење бубрега, велика количина протеина – нарочито из прерађених производа са високим садржајем протеина – може додатно да оптерети бубреге.

Организам мора да се ослободи вишка протеина и нарочито азота који се у њима налази.

"У бубрезима се тада ствара много урее", објашњава Хенкел-Оберлендер.

"То добро функционише код здравих одраслих особа које пију довољно течности. Али код пацијената са бубрежном инсуфицијенцијом или оштећењем бубрега, за које можда још ни не знају, то заиста може да допринесе даљем слабљењу функције бубрега".

Код здравих људи, међутим, нема доказа да исхрана богата протеинима оштећује бубреге.

Све зависи од индивидуалног здравственог ризика

Конзумирање јаја се у научним студијама увијек изнова доводи у везу са болестима срца и крвних судова, као и са можданим ударом. Међутим, често је ријеч само о назнакама.

"Више великих анализа до сада није показало јасне доказе да постоји стварна повезаност са болестима срца и крвних судова или са повећаним ризиком од смртности", каже Хенкел-Оберлендер.

Велике студије, попут оних које спроводи Харвардова школа јавног здравља "Чан", често испитују конзумирање једног јајета дневно и притом не налазе снажну директну повезаност са болестима срца и крвних судова.

С друге стране, особе са дијабетесом типа 2 или са проблемима са бубрезима и јетром требало би да обрате пажњу на конзумирање јаја.

"Већ годинама имамо податке који показују да је код особа са дијабетесом типа 2 конзумирање јаја чешће повезано са повећаним кардиоваскуларним ризиком", каже Лорковски.

У том случају је, дакле, већи ризик од болести срца и крвних судова.

"Све зависи од индивидуалног кардиоваскуларног ризичног профила", додаје он, преноси Побједа.