Ово је најбоље вријеме за спавање које чува срце

За разлику од већине досадашњих истраживања о спавању, која су се ослањала на упитнике и дневнике спавања подложне субјективним процјенама и памћењу, ова студија, објављена у часопису European Heart Journal – Digital Health, користила је објективне податке за праћење навика испитаника.

Хроника

Након удеса избо возача аутобуса, па побјегао

Кључно је одлазак у кревет између 22 и 23 сата

Истраживање је обухватило учеснике из британске Биобанке, прикупљене између 2006. и 2010. године. Радило се о особама старости од 43 до 79 година, са просјеком од 61 године, од којих су 58 одсто биле жене.

Сваки учесник је седам дана носио акцелерометар на зглобу, уређај који је објективно биљежио када су заспали и када су се пробудили. Научници су их затим пратили у просјеку 5 година и 7 мјесеци, биљежећи појаву кардиоваскуларних болести попут срчаног и можданог удара, срчане инсуфицијенције, хроничне исхемијске болести срца и пролазних исхемијских напада. Током периода праћења, од 103.712 учесника, њих 3.172 (око 3,6%) развило је неку кардиоваскуларну болест.

Показало се да је најмањи ризик био у групи која је на спавање одлазила између 22:00 и 22:59. У поређењу с њима, ризик је био 25% већи код оних који су ишли на спавање у поноћ или касније, 12% већи код оних који су лежали између 23:00 и 23:59, и 24% већи код оних који су заспали прије 22:00 часа. При анализи су узети у обзир и други фактори ризика попут старости, пола, трајања и редовности сна, пушења, индекса тјелесне масе, дијабетеса, крвног притиска, холестерола и социоекономског статуса.

Србија

Вујић поново позвао суд у Хагу да омогући лијечење генерала Младића у Србији

Могуће објашњење

Давид Планс, водећи аутор студије и истраживач са Универзитета у Ексетеру, као могуће објашњење навео је унутрашњи сат тијела, познат као циркадијални ритам, који регулише наше физичке и менталне функције током 24 сата.

Планс је истакао да одлазак на спавање у поноћ или касније може бити најризичнији, вјероватно зато што смањује изложеност јутарњој свјетлости, кључном сигналу који свакодневно „ресетује“ наш тјелесни сат. Нагласио је да свако одступање од природног циклуса тијела, било прерано или прекасно лежање, може имати последице по здравље срца и крвних судова.

С тим се слажу и ранија истраживања. Научно саопштење Америчког удружења за срце из новембра 2025. појаснило је да поремећај циркадијалног ритма утиче на крвни притисак, откуцаје срца и метаболизам.

Свијет

Казна до 1.200 евра због грешке у Грчкој: Ево колико тачно смијете боравити

Слично томе, прегледни чланак из часописа Еуропеан Хеарт Јоурнал из септембра 2025. закључио је да навике које ремете унутрашњи сат, попут нередовног спавања, директно штете тијелу на молекуларном нивоу и повећавају кардиоваскуларни ризик.

Наш унутрашњи сат, наиме, одређује када се срце одмара, а када ради најинтензивније, па чак и померање тог распореда за само сат или два може имати мјерљиве посљедице.

Ризик израженији код жена

Занимљиво је да је уочена повезаност била знатно израженија код жена. Код мушкараца је статистички значајан пораст ризика забиљежен само ако су на спавање одлазили пре 22 часа. Научници претпостављају да би то могло бити повезано са чињеницом да кардиоваскуларни ризик код жена расте након менопаузе.

Свијет

Трамп најавио састанак лидера Израела и Ирана након 34 године

Због тога, разлика уочена у студији можда одражава биолошке промјене везане за старост, а не стварну разлику у утицају времена спавања на здравље срца између полова.

На крају, Планс је нагласио да студија показује повезаност, али не може да утврди узрочно-последичну везу. Другим ријечима, налази указују на везу између времена одласка на спавање и кардиоваскуларног ризика, али не доказују да једно директно узрокује друго.

Ипак, подаци јасно сугеришу да би време одласка на починак могло бити једнако важно као и укупно трајање сна, те да за наш унутрашњи сат није свеједно у које доба ноћи спавамо, преноси Дан.