Самолијечење преко интернета забрињава љекаре

Према подацима Републичког завода за статистику, у прошлој години чак 73,5 одсто корисника интернета у Републици Српској претраживало је теме везане за здравље. "Најчешће су тражене информације о симптомима грипа, високом крвном притиску, лијековима против болова, операцијама, исхрани и мјерама за побољшање здравља. Осим тога, 37 одсто корисника интернета интересовало се за ментално здравље, укључујући депресију, стрес, анксиозност и поремећаје у исхрани. То нам говори да већина људи користи претраживаче за такозвану предијагностику", казали су из Републичког завода за статистику.

Предности и ризици информација са интернета

Додају да треба имати на уму да интернет често може довести до погрешних информација и закључака, те до непотребних брига.

"Може бити користан јер нуди брзе информације и савјете, али и конкретну адресу - докторску ординацију", навео је Републички завод за статистику.

Глобални тренд: Интернет као први извор информација

Статистике показују да 70-80 одсто корисника интернета у развијеним и земљама у развоју прве информације о здрављу траже на интернету и претражују симптоме на мрежи, прије него што закажу преглед код љекара.

Љекари упозоравају на селективне информације и опасности

Гордана Савин, помоћник директора за медицинска питања у Дому здравља у Бијељини, каже за "Независне новине" да људи користе интернет као први корак у информисању.

Свијет

Породична трагедија потресла јавност: Троје дјеце остало без родитеља у само неколико сати

"То им у неку руку може бити корисно. Неки се чак и детаљно информишу или разговарају путем алата попут ChatGPT-a, негд‌је га прихвате као и пријатеља, па прво од њега траже информације, да би након тога заказали термин код љекара. Међутим, то је често селективно знање и може бити опасно. Срећом, лијекове попут антидепресива није могуће добити без љекарског рецепта", истиче Савинова.

Самодијагностика и терапија захтијевају стручњаке

Додаје када је, на примјер, у питању депресија, пацијенти могу урадити разне тестове на интернету, али за одабир терапије и антидепресива заиста су потребни стручњаци, као и за остале врсте терапија, пишу Независне.

"У мојој пракси углавном је старија популација, која није вична кориштењу интернета и више вјерује љекарима, те редовно долази на прегледе. Интернет је препун разних садржаја, а и умјетна интелигенција, попут ChatGPT-a, нуди различите информације, али оне могу бити селективне. Може помоћи у савјетима везаним за стил живота, али када је ријеч о фармакологији и узимању лијекова на своју руку уз помоћ интернета - то није препоручљиво и то је оно чега се ми као љекари највише бојимо", казала је Савинова.

Сигурност пацијената кроз контролу издавања лијекова

Истиче да то може бити опасно по људе.

"Срећа је што данас живимо у времену када се лијекови не могу добити без електронског рецепта и апотеке их не издају тако лако. То је, заправо, највећа сигурност за пацијенте", закључила је Савинова.

Педијатри: Самолијечење није прихватљиво

Бранислав Лолић, педијатар из Бањалуке, истиче да лијечење путем интернета може послужити само за добијање општих информација и усмјерење.

"Недопустиво је и код д‌јеце и код одраслих да се упуштају у самолијечење или самодијагностику. То може бити добар пут да се добије нека основна информација, али ништа више", казао је Лолић.