Шта се дешава у тијелу када касно вечерате, а не доручкујете?

Сада постоје и научни докази који упућују на то због чега овакав образац понашања не треба да постаје навика, Нова студија показује да временом овакав начин може бити повезан са штетним промјенама холестерола и триглицерида - масти које циркулишу у крви, научно познате као липиди.

Хроника

Нови детаљи трагедије: Ана прије смрти позвала два броја

- Важно је да студија процјењује и појединачне и комбиноване ефекте прескакања доручка и једења ноћу - подручје које раније није било довољно проучавано - каже водећи аутор студије, др Сјанг Гао, професор и декан Института за исхрану на Универзитету Фудан у Шангају, за Реал Симпле.

Шта је студија открила?

За истраживање, објављено у Америчком часопису за клиничку исхрану, истраживачи су пратили здравље више од 30.000 одраслих Кинеза средњих година (77% мушкараца) током четири године. Током студије, добровољци, од којих ниједан није имао срчане болести, попуњавали су упитнике о исхрани у вези са својим јутарњим и вечерњим прехрамбеним навикама. Научници су три пута током периода студије проверавали нивое липида у крви учесника како би утврдили евентуалне годишње промјене у ЛДЛ „лошем“ холестеролу, заједно са ХДЛ „добрим“ холестеролом, укупним холестеролом и триглицеридима. Истраживачки тим је открио да су људи који су често прескакали доручак и јели касније увече доживјели благо већи годишњи пораст нивоа ЛДЛ холестерола (0,89 мг/дл), заједно са повећањем триглицерида и смањењем нивоа ХДЛ холестерола. Веза између ових образаца исхране и негативних промјена липида била је најјача код жена, људи који су имали прекомјерну тежину и оних који су били физички неактивни.

Зашто вријеме оброка утиче на ваш холестерол?

Концепт хрононутриције, идеја да вријеме када једете може утицати на ваше здравље – није нов. На примјер, истраживање је показало да када прескочите први оброк у дану, прекидате циркадијални ритам свог тијела, или унутрашњи сат – негативно утичући на осјетљивост на инсулин (који помаже вашем тијелу да регулише ниво шећера у крви) и потенцијално повећавајући ризик од срчаних обољења.

Економија

Привреда пред колапсом: Њемачке фирме смањују број радних мјеста

- Људско тијело је осјетљивије на инсулин ујутру, отпорније на инсулин увече и мање толерантно на глукозу током вечери - каже др Бернар Сроур, професор на Француском институту за пољопривреду, животну средину и храну.

- Људско тијело је створено да очекује велике оброке током дана, што значи да смо еволуирали да будемо најактивнији током дневних сати.

Друге студије су повезале једење касно увече са већим ризиком од гојазности и срчаних обољења. Овај ефекат може бити посљедица кашњења у ослобађању хормона спавања мелатонина, што ремети метаболизам.