Вирус грипа се модификовао, и овог пута – напао раније, највише младе и радно активне

Амбуланте су пуне, одјељења у школама полупразна, боловања се продужавају, а љекари упозоравају да клиничке слике личе на оне које нисмо виђали годинама.

Истовремено, у региону су потврђени случајеви губе – болести за коју смо вјеровали да припада прошлости. О томе шта се заиста дешава са заразним болестима и да ли смо их потцијенили, као и о томе колико је наш имунитет данас слабији, а вируси „спремнији”, за РТС је говорила др Славица Марис, специјалиста епидемиологије у Градском заводу за јавно здравље Београд, где води Јединицу за заразне болести.

На питање о томе како да се понашамо када је густа магла и када је повећано загађење, др Марис савјетује да онај ко не мора – избјегава боравак напољу. Савјет се посебно односи на дјецу и старије особе, као и на хроничне болеснике.

„Уколико морају да изађу напоље, да обаве неке активности, онда је то боље између 11 и 15 часова када ће се честице мало спустити доле, и када се може препоручити излазак, а ако не онда свакако коришћење маски“, рекла је др Марис и додала да је добро користити и пречишћиваче ваздуха.

Маске могу бити заштита и за респираторне инфекције.

У претходној недјељи у Београду је забиљежен пораст људи са акутним респираторним симптомима (17.250 особа). То је пораст за 38 одсто.

„Највећи удио међу обољелима чине дјеца узраста од пет до 19 година, и они чине око 48 процената, затим радно способни становништво, око 26 процената, а најмлађи узраст, од нула до четири године заступљен је 20,7 посто. Ако говоримо о оболијевању сличном грипу, ту нам је још већи пораст, скоро дупло, 43,2 посто, има 850 регистрованих обољелих током претходне недјеље, а двије недјеље прије тога је било упола мање, отприлике 530“, објаснила је докторка.

Сезона грипа је стигла раније него иначе. Претходне сезоне, овакви подаци били су заступљени тек у фебруару. Превентива подразумијева избегавање контакта са особама које имају неке од респираторних инфекција и ближих социјалних контаката, прање руку, одржавање дистанце на метар, метар и по, добра хигијена...

Брже и лакше ширење

Промјена је заправо у самом вирусу, објашњава др Марис. Доминантан тип је АХ3Н2 који је претрпио неколико промјена почев од августа ове године, па га наш организам не препознаје и третира га као нешто ново, па се зато и очекује његово брже и лакше ширење.

„Оставља дуже посљедице, хроничан умор дуже траје, клиничка слика која траје од пет до седам дана, зна и дуже да траје“, додала је гошћа Јутарњег програма.

Када је ријеч о вакцинама, др Славица Марис каже да оне могу да предупреде теже облике болести и хоспитализацију.

Докторка Марис се осврнула и на појаву лепре у региону, и истакла да се та хронична заразна болест региструје свуда, па и у Европи, где је међутим ријеч о импортованим случајевима. Објашњава да се преноси капљично и блиским контактом који је вишекратни и пролонгиран.