Бањалучки сликар за АТВ: Изложба „Ненаписана поглавља“ између књижевности и сликарства

„У питању је мој четврти велики циклус слика и 13. по реду самостална изложба, оно што је битно и зашто се изложба зове „Ненаписана поглавља“је то да се ради о повезивању књижевности и сликарства. Као студенте су нас учили да носимо неке роковнике и записујемо ако нам идеја падне са неба у току свакодневне активности, наравно као сви студенти то нисам радио и из тога сам повукао идеју“, каже Милош Вујић, доктор ликовних умјетности и академски сликар.

Како каже план је био да све идеје и снове из свакодневног живота представи у форми слике. Изложбу чини 30 слика великог формата које су настале у периоду 2020. године до 2023. године техником уље на платну.

„Мој први велики циклус је био везан искључиво за фигурацију. Из тога сам почео да се бавим фигурацијом на начин на који се она појављује у мојим сликама. Сљедећа два циклуса, мастер и докторски студије су биле везане првенствено за орнамент и симболику пијетла како у култури и религији тако и у свакодневном животу. То је било у некој форми цртежа али на првом мјесту је била симболика“, рекао је Вујић.

Митологија у књижевности

У докторским студијама је проучавао потребу аутора као истраживача тј. митолога и колико је значајна књижевност и литература за даљи будући рад у пракси. Према његовим ријечима тема је била словенска митологија.

„Кад повежемо све то фигурацију, симболизам, митологију и фантазију логично да је неки четврти корак био у неком надреалном смислу. Што се тиче мог ликовног израза балансирам на граници фигурације и апстракције. Ликови су престављени у позама које у ствари подсјећају на замрзнуте фрагменте времена. Они стоје и на тај начин се посматрачу пружа прилика да на то моје поглавље настави ту своју причу“, рекао је аутор изложбе.

Простор за посматрача

Слике су именоване тако да оставе простор посматрачу за размишљање, а не да га натјерају на ишчитавање, појашњава сликар.

„У легендама се некада оставља толико информација да су то у ствари кратки романи. Ту је рецепт и опис слике. Од посматрача се не очекује да размишља већ конзумација онога што је неко представио, мислим да је то погрешно. Тај троугао односа, умјетничко дјелао, аутор и посматрач треба дјеловати да је посматрач у стању да настави ту причу коју сам ја као креатор њему понудио“, рекао је Вујић.

На први поглед фигуре на сликама су у замрзнутом положају како би посматрач могао да из тога настави своју причу.

„Ликови су укочени, већина их на почетку нема очи или су затворене и подсјећају доста на бисте тј. кипове. "Док сам дошао до тога шта већ желим да кажем, послије 15 слика за наредних 15 већ имам конкретну причу коју желим да завршим, већ им све лагано појављују очи, фацијална експресија и то су сваким кораком све конкретнији карактери“, каже Вујић.

Боја на првом мјесту

Боје у сликама су увијек на првом мјесту, понајвише чисте боје на начин да први утисак посматрача буде додир са бојом, а касније и причом.

„Идеја је покретач, интуитивно се касније под утицајем свакодневних дешавања у животу долази до одређених трансформација у самом процесу тако да никада немам у потпуности јасно представљено крајње стање слике до тога се долази кроз рад“, рекао је сликар.

Вујић закључује да је слика по имену „Ненаписано поглавље“, по којем је изведено име изложбе, случајно прва јер је њено стање било измјењено велики број пута док није била у потпуности завршена те је по њој и настао остатак серије слика.