Јанковић о саобраћајном колапсу у Бањалуци: Посао је радио неко чија професија то није

"Говоримо о градским саобраћајницама, гдје смо очекивали да ће бити унапређење саобраћаја. Међутим, није било унапређење саобраћаја. Били су неки негативни ефекти, мањи капацитети, лоше преусмјеравање, нестручно, не према мојој процјени", рекао је Јанковић поткасту Срне Јанковић.

Он је навео да се у стручним круговима јавно говори о томе да су неквалитетно и нестручно одрађена одређена рјешења или да је радио неко чији посао то није.

Као илустрацију навео је да је у Бањалуци саобраћај преусмјерен са четири на три траке, чиме је смањен капацитет, што је лоше рјешење.

"Просјечна дужина путовања од тачке `А` до тачке `Б` на тој дионици је продужена са 600 на 1.100 метара", истакао је Јанковић.

Према његовим ријечима, таква рјешења додатно су утицала и на повећање загађења ваздуха.

"Сваки тај метар који додатно возило прође направи додатно загађење. Ако растеретимо и убрзамо саобраћај, имаћемо мање загађење", каже Јанковић.

Говорећи о кружним раскрсницама на источном транзиту у Бањалуци, Јанковић је навео да кружни токови сами по себи могу убрзати саобраћај, али само ако су урађени на основу квалитетних анализа и у складу са техничким прописима.

Он је као посебан проблем издвојио пјешачки саобраћај код кружног тока код "Меркатора", наводећи да технички прописи не предвиђају кретање пјешака у нивоу на раскрсницама са двије траке у оба смјера.

Јанковић је истакао да су "Путеви" са градом Бањалука потписали споразум за тај кружни ток, те да је град био у обавези урадити пројектну документацију и изабрати извођача радова, али да питање пјешака није ријешено на добар начин.

"Тај пјешачки саобраћај би требао да буде денивелисан. Дакле, или издигнут изнад коловоза или спуштен испод", рекао је Јанковић.

Он је указао да је сличан проблем и код кружног тока код "Аудија", гдје је првобитно, према уговору са градом Бањалука, била планирана пасарела или потходник, али да се касније утврдило да то Град није уврстио у уговор.

"Ми тражимо техничка рјешења како би превазишли тај проблем", навео је Јанковић.

Пасарела могуће рјешење за већу безбједност пјешака на источном транзиту

Он је истакао да "Путеви Републике Српске" већ разрађују рјешења за регулисање пјешачког саобраћаја на источном транзиту, те изразио очекивање да ће постојати сарадња са Градом Бањалука у чијој је надлежности то питање.

Јанковић је упозорио да на том дијелу источног транзита дневно саобраћа 25.000 возила, због чега је неопходно повећати безбједност пјешака.

"Сваких шест-седам мјесеци у току године се дешава на том дијелу саобраћајна незгода, конфликтна са пјешаком и возилом. Пасарелом или потходником то би било потпуно неутралисано", навео је Јанковић.

Нови пројекат едукације о понашању у саобраћају

Говорећи о безбједности саобраћаја у ширем контексту, Јанковић је најавио нови пројекат едукације дјеце и ученика о правилном понашању у саобраћају, који ће бити реализован пред почетак школске године.

Он је указао да је циљ да најмлађи учесници у саобраћају од раног узраста стекну основна знања о безбједности, те оцијенио да се на тај начин дугорочно може утицати на смањење броја саобраћајних незгода.

"Све то неће спријечити саобраћајне несреће, али ће сигурно смањити њихов број", нагласио је Јанковић, додајући да је неопходна и едукација возача, пише Срна.