Од оваца и магарица школује дјецу: Драган са Змијања чува огњиште предака

Драган је самохрани отац и трећа генерација земљорадника у својој породици која је остала на селу и наставила производњу, борећи се да сачува оно што су његови преци годинама стварали.

Данас са породицом брине о око 400 оваца, од чега је близу 300 његових, док остатак припада рођаку Младену Вукелићу. Осим оваца, држе и око 35 грла говеда, као и фарму са седамдесетак магаради.

„Сточарство је велика перспектива Змијања, али је угрожено неконтролисаним увозом који обара цијене блага, нарочито оваца“, каже Драган.

Иза породице Вукелић је још једна захтјевна зима коју су, како прича, успјели прегурати захваљујући унапријед припремљеној храни и раду током цијеле године.

„Морали смо хранити овце житом око два и по мјесеца јер није било траве. Давали смо кукуруз, силажу и сијено. Већину хране сами произведемо, али смо дио морали и куповати“, прича Драган.

Прошлогодишња суша додатно је отежала посао, јер су приноси кукуруза били знатно мањи него ранијих година.

„Кукуруз је изгорио можда 50 до 60 одсто. Имао сам око 35 до 40 дулума под кукурузом и доста зоби, али без куповине хране тешко бисмо издржали зиму“, каже он.

Поскупљења горива, ђубрива и репроматеријала за прољетну сјетву многе сточаре довела су, каже, пред одлуку да ставе кључ у браву и, попут бројних комшија, срећу потраже далеко од родног краја.

„Све је поскупило, гориво, ђубриво, храна, а наше цијене само падају. Прода се стока, али по ниској цијени. Угрожени смо“, каже Драган.

Поред овчарства, Вукелићи развијају и производњу магарећег млијека за које, како тврде, потражња стално расте.

„Људи зову и траже. Задовољни смо, може се продати“, каже Драган, преноси Ало.ба.