Запрашивање комараца у Бањалуци: Постоји ли опасност од вируса Западног Нила?

27.08.2026 09:20

Коментари:

0
Запрашивање комараца је мјера дезинсекције која се користи за смањење броја ових инсеката и спријечавање ширења болести.
Фото: pexel/Tanha Tamanna Syed, Garuda

Вирус Западног Нила шири се регионом, у појединим земљама забиљежени су први случајеви обољевања. Познато је да вирус преносе заражени комарци, а једна од мјера за њихово сузбијање јесте запрашивање.

Запрашивање ларви комараца у Бањалуци почело је у априлу и обавља се током цијеле године, Из Еко бела који је задужен да ову активност, наводе да је посљедње обављено 29. и 30. јуна као и да је сљедећи термин сузбијања планиран за крај августа уколико то дозволе временски услови.

Како препознати гдје има највише комарца?

Један од начина како бисте знали гдје их има највише и каква је њихова бројност, јесте метода “убода по сату” која мјери колико комараца у просјеку покуша да убоде човјека током једног сата. Што је већи број убода, то је већа бројност тј. активност комараца.

Такође, постављање замки са сувим ледном, приликом чега се постављају посебне замке на мјестима гдје се очекују комарци. Суви лед производи угљен-диоксид (CO₂), који привлачи комарце. Ова метода се обично примјењује на тзв. “критичним мјестима” као што је стајаћа вода или винова лоза.

Колико ефекат траје?

Након запрашивања ефекат је присутан до мјесец дана, што варира у зависности од временских услова на одређеном подручју, на које могу утицати и грађани.

илу-комарац-21032026

Забрињавајуће: Вирус однио први живот

“Грађани могу утицати на смањење бројности комараца редовним кошењем и одржавањем окућнице, зелених површина, избјегавањем остављање стајаћих вода у двориштима и баштама, кориштењем репелената, уградњом комарника”, наводе из Еко бела.

Ипак, и поред спроведеног запрашивања, поједини грађани се и даље жале на велики број комараца, посебно у вечерњим сатима.

Шта је вирус Западног Нила?

Вирус Западног Нила је заразна болест коју најчешће преносе заражени комарци.

Већина заражених нема симптоме, док се код неких јављају температура, главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима, мучнина и осип.

У ријетким случајевима вирус може изазвати озбиљне компликације попут упале мозга (енцефалитис), менингитис, односно упалу овојница које окружују мозак, менингоенцефалитис, акутну млохаву парализу, односно изненадну слабост мишића која може захватити удове, а у тежим случајевима и мишиће потребне за дисање.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: