Кружни токови требало да растерете Бањалуку, а шта се дешава у пракси?

Колоне, прашина и нервоза на улицама Бањалуке. Радови на три локације кружних раскрсница у граду на Врбасу већ мјесецима блокирају саобраћај.

Свједоци смо да је саобраћај у Бањалуци мјесецима оптерећен, а да ли ће новитети растеретити тренутно стање, видјећемо по завршетку пројеката.

На који начин кружне раскрснице утичу на саобраћај у Бањалуци те које је прописе неопходно испоштовати приликом њихове изградње, одговоре нам је дао Милија Радовић, Агенција за безбједност саобраћаја.

Закони и прописи

Према којим законима, правилницима, техничким стандардима и смјерницама се пројектују кружне раскрснице у Републици Српској?

Ријеч је о Закону о јавним путевима Републике Српске („Службени гласник РС“, бр. 89/13 и 83/19), који обухвата:

- Закон о уређењу простора и грађењу Републике Српске;

- Закон о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ;

- Правилник о основним условима које јавни путеви, њихови елементи и објекти на њима морају испуњавати са аспекта безбједности саобраћаја, донесен на нивоу БиХ;

- прописи о саобраћајној сигнализацији;

- Смјернице за планирање, пројектовање, грађење и одржавање путева

Бања Лука

Од свечаног почетка радова у Пријечанима остали само багери

Одлука о изградњи круже раскрснице

Одлуку за магистралне и регионалне путеве доноси ЈП „Путеви Републике Српске“, док код локалних путева и градских улица кључну улогу има јединица локалне самоуправе, наводе из Агенције за безбједност саобраћаја.

Одлука мора имати саобраћајно-техничко образложење:

• саобраћајно оптерећење,

• капацитет постојеће раскрснице,

• безбједност,

• број и врста незгода,

• брзине,

• пјешачки и бициклистички токови,

• просторни услови,

• потреба за регулисањем саобраћаја.

ATV

Постављање објеката у кружном току

Свједоци смо да су у Бањалуци у протеклом периоду подигнути споменици, инсталације као и друге врсте објеката унутар кружних раскрсница.

Да ли је дозвољено постављати велике инсталације, скулптуре, кипове, споменике, рекламе или натписе у централном острву кружног тока, одговарају из Агенције:

За споменике, скулптуре и сличне објекте, сама чињеница да се налазе у централном острву не значи аутоматски да су забрањени.

У стручној пракси пројектовања кружних раскрсница постоје смјернице према којима је у централном острву могуће поставити фонтане, споменике, скулптуре и друге објекте ако не ограничавају прегледност и видљивост саобраћајне сигнализације.

Истовремено, рекламне табле, натписи и објекти за визуелно или аудио оглашавање нису предвиђени у централном острву.

Бања Лука

Град закрчен, рокови пробијени: Бањалука у саобраћајном колапсу

Међутим, „Дозвољено је поставити споменик“ не значи „дозвољено је поставити споменик било које величине и било какве конструкције“.

Ако је објекат: веома висок, масиван, крут, близу путање возила, такав да заклања прегледност, такав да привлачи превелику пажњу возача, или представља опасну препреку у случају излијетања возила,

онда се његово постављање мора посматрати и кроз активну и пасивну безбједност саобраћаја.

Изглед објеката и правила

Не постоји једноставно правило типа: „споменик у централном острву смије бити висок највише X метара“.

Висина се одређује у односу на: геометрију раскрснице, пречник централног острва, положај објекта, потребну прегледност, пројектовану брзину, положај саобраћајних знакова, путању возила, освјетљење, околне објекте.

Да ли постоји разлика између ниског зеленила и масивне бетонске, металне или камене конструкције?

Разлика је, како кажу из Агенције за безбједност саобраћаја, огромна.

Са становишта безбједности саобраћаја, не може се третирати исто трава, ниско растиње, жбуње, мало дрво, стуб, рекламни пано, метална скулптура, бетонски зид, те масивни камени споменик.

Ниско зеленило може бити релативно „опраштајуће“ у случају да возило пређе преко њега.

Масивна конструкција је фиксна крута препрека.

Бања Лука

Пола милијарде КМ и 25 година треба да се санира водоводна мрежа у Бањалуци, губици преко 50 одсто

Да ли такав објекат може представљати опасну препреку за возило које излети са коловоза?

Саобраћајно-технички гледано, посебно је опасан објекат који је: крут, непомичан, масиван, без деформабилности, непосредно уз потенцијалну путању возила, са малом или никаквом могућношћу да возило прође поред њега, наводе из Агенције.

То је управо разлог због којег се код пројектовања путева води рачуна о зони слободној од препрека.

Код кружне раскрснице постоји специфичан проблем гдје се возило може због превелике брзине, проклизавања, погрешног управљања, алкохола, здравственог проблема, избјегавања другог возила, судара са другим возилом прећи преко ивичњака и ући у централно острво.

Ако се на крају те путање налази масивни споменик, долази до судара са врло крутом препреком.

Због тога централно острво није само „мјесто за украс“, него дио саобраћајне инфраструктуре који мора бити пројектован тако да посљедице грешке возача буду што мање.

Како велике конструкције у кружном току утичу на перцепцију возача?

Могу имати значајан утицај, али тај утицај није могуће изразити једним универзалним процентом.

Возач при приласку кружном току мора истовремено: препознати раскрсницу, процијенити брзину, пратити саобраћајну сигнализацију, погледати возила у кружном току, процијенити празнину за укључење, пратити пјешаке и бициклисте, изабрати излаз.

Велики визуелно доминантан објекат може дјеловати на два начина.

Позитиван ефекат

Велики објекат може дјеловати као „капија“ или визуелни маркер и јасно возачу показати да се приближава кружној раскрсници.

То је један од разлога због којих се у стручним смјерницама допушта одређено обликовање централног острва.

Негативан ефекат

Ако је објекат веома велик и визуелно доминантан, може:привући поглед возача, повећати вријеме током којег возач не гледа конфликтни простор, заклонити возило, заклонити пјешака или бициклисту, заклонити сигнализацију, створити визуелни „шум“.

Дакле, није проблем само у томе да ли возач „гледа у споменик“.

Проблем је у томе што велики објекат мијења визуелну хијерархију простора и расподјелу пажње возача, наводе из Агенције.

Да ли постоји ризик да возач касније уочи пјешака, бициклисту или друго возило?

Овдје бих раздвојио четири ризика.

1) Ризик за возача који излази са коловоза. То је највећи проблем код масивног објекта.

Возило може ударити у ивичњак, зеленило те прегазни дио острва или директно у круту конструкцију.

Посљедице могу бити вишеструко теже.

2) Ризик за друго возило. Ако објекат заклања возило које улази у кружни ток или се налази у кружном прстену, повећава се могућност конфликта.

3) Ризик за пјешаке и бициклисте. Ово је посебно важно за оно што смо раније разматрали.

Ако се споменик постави тако да грађани желе да му приђу, положе цвијеће или се фотографишу, мора се поставити питање: Како ће пјешак безбједно доћи до споменика?

Ако одговор подразумијева прелазак преко саобраћајних трака кружне раскрснице, то је врло лоше рјешење.

Централно острво треба посматрати као саобраћајно острво, а не као јавни трг.

Ако постоји потреба за приступом грађана, требало би посебно пројектовати: пјешачки приступ, заштиту пјешака, мјесто за заустављање, евентуално издвојену пјешачку површину, безбједан приступ за одржавање.

4) Ризик од секундарног судара. Чак и ако споменик не буде директно погођен, може доћи до: удара возила у ивичњак, одбацивања возила, превртања, повратка возила у саобраћајну траку.

Због тога анализа не смије стати на питању „да ли аутомобил може доћи до споменика“.

Како се пројектовање кружног тока разликује за дневну и ноћну вожњу?

Да, и веома је важно. Кружна раскрсница мора бити безбједна у оба режима.

Дању су доминантни: природно освјетљење, боја, контраст, визуелна прегледност.

Ноћу настају додатни проблеми: бљештање фарова, слабији контраст, сјене, силуета објеката, освијетљеност споменика, рефлексија, могућност да расвјета споменика одвлачи пажњу.

Стручне смјернице захтијевају одговарајуће освјетљење кружне раскрснице и њених улива.

Ако се споменик додатно освјетљава, то по мени треба посебно анализирати.

Не би требало допустити да освјетљење споменика буде: интензивније од потребног, усмјерено према возачима, бљештаво, промјенљиво, трепћуће или такво да ствара конфузију са саобраћајном сигнализацијом.

У Бањалуци се посљедњих дана полемише о изградњи споменика Кнезу Лазару у насељу Лазарево, по коме и носи име. Поред овог споменика ту је и инсталација на кружној раскрсници код Меркатора.

Мишљења су подијељена, али критика не недостаје, тако грађани уз коју похвалу не престају са критикама.

ATV

Милија Радовић из Агенције за безбједност саобраћаја каже да према најновијим информацијама, споменик се поставља у централном острву кружне раскрснице код „Леснине“ у Лазареву.

Град је најавио споменик који са постаментом треба да буде висок око 15 метара. Радови су почели у августу 2026. године.

Градоначелник је локацију образложио тиме да је ријеч о важном улазу у Бањалуку и својеврсној „капији града“.

Међутим, постоје најмање четири питања која би морала бити документовано ријешена:

1. Прегледност

Да ли објекат висине око 15 метара мијења прегледност: на уливима, унутар кружног тока, према пјешачким прелазима, према саобраћајним знаковима.

2. Одвраћање пажње

Да ли доминантна фигура висине приближне четвороспратној згради представља неприхватљив визуелни стимулус за возаче?

3. Пасивна безбједност

Шта се дешава када возило напусти кружни коловоз и удари у постамент или конструкцију?

4. Приступ грађана

Како ће грађанин положити цвијеће, запалити свијећу или се фотографисати поред споменика, а да не мора прелазити преко коловоза кружног тока? То четврто питање је посебно важно и често се занемарује.

ATV

Да ли су кружни токови у Бањалуци растеретили саобраћај или ипак створили негативан ефекат?

„Кружне раскрснице су у правилу унаприједиле функционисање појединих раскрсница и имају доказано позитиван потенцијал за безбједност, посебно у смањењу тешких и смртоносних судара. Међутим, њихова масовна изградња није сама по себи ријешила проблем саобраћајних гужви на нивоу цијеле Бање Луке, јер се проблем капацитета може само премјестити са једне раскрснице на другу или на дионицу између раскрсница. И управо због тога ефекат изградње кружних раскрсница у Бањој Луци треба оцјењивати на нивоу цијеле мреже, а не само појединачних раскрсница“, закључује Радовић.

Шта кажу Бањалучани?

Изградња споменика Кнезу Лазару од почетка изазива бурне реакције. Од ретроактивног уговора, милионског издвајања те изгледа, а о коме се повела расправа на друштвеним мрежама посебно у тренутку када је градоначелник Драшко Станивуковић објавио видео на својим друштвеним мрежама, а на коме се налази пројекат за поменути споменик.

Осим двосмјерног кружног тока, и других заврзлама, којима се поиграла вјештачка интелигенција, грађани су критиковали много тога.

Између осталог, како они наводе, битније за Бањалуку и њене становнике је рјешавање питања водоснабдијевања, инфраструктуре те су посавјетовали првог човјека Града за „закрпи“ рупе на цести, а гдје ће се налазити споменик, него да поменути гради.

Такође, инсталација код Меркатора, својим садржајем ће свакако привући пажњу грађана, али и возача, остаје нада да неком не одвуче превише пажњу па да током читања натписа изазове саобраћајну несрећу.

Да ли ће поменути споменици и инсталације украсити Град? Вјероватно да ће обогатити садржај, али се њима неће скренути пажња са оних приоритетних проблема, а која и даље чекају.