БиХ поново пробила рок, без мина тек 2032. године

Ово није први пут да се рок помјера. Према првој Стратегији из 2002. године, БиХ је од мина требало да буде очишћена већ 2009, међутим то се није десило. Ни рок из Стратегије 2018-2025 који је био управо 2025, такође није испоштован, па је помјерен на 2027, а сада и на 2032. годину.

БиХ у овој години планира очистити 75 километара квадратних од мина. Према извршеним процјенама, у јануару ове године сумњива опасна површина на мине у Босни и Херцеговини износи око 780 километара квадратних, 150 у Републици Српској и 630 у ФБиХ.

Према Програму рада Центра за уклањање мина планирано је враћање 55 квадратних километара сигурне површине становништву. Из Центра за уклањање мина кажу да су људски капацитети и материјално-техничка средства кључни изазови у процесу деминирања.

"Прије короне ми смо имали негдје око 2000 деминерског особља, то су деминери, вође радилишта, медицинари и остала особља, сад смо негдје на 1100, дословно смо преполовљени када су у питању људи", објаснио је директор Центра за уклањање мина у БиХ Енис Хорозовић и додао:

"Неопходно је да се држава више укључи у процес деминирања, да издваја више новаца за процес деминирања, да БХМАК уради пројекте, да деминерске организације ријеше проблем."

БиХ има 17 акредитованих организација за противминско дјеловање. Једна од њих је и Републичка управа цивилне заштите Републике Српске

"Наш допринос је координација између надлежних служби, такође логистичка подршка управи за ваздухопловство и подршка за гориво", истакао је помоћник директора Републичке управе цивилне заштите Републике Српске за деминирање Драган Кос.

Волујац је због заосталих мина из ратног периода био додатни ризик за ватрогасце који су гасили пожар. Сваки корак ван безбједне зоне могао је угрозити њихове животе.

"Посебан проблем на терену представљају детонације које се дешавају и на подручјима за која нисмо очекивали да могу бити угрожена минско-експлозивним средствима. Имамо ситуације да до детонација долази у брдима и на теренима који нису били линија разграничења, што додатно компликује наш рад. За ватрогасца на таквом терену највећи проблем је што опасност често није видљива.", нагласио је командир Територијално ватрогасно-спасилачке јединице Требиње Дејан Кашиковић.

Динамиком деминирања незадовољни и у Организацији ампутираца УДАС. Инсистирају на већим улагањима и хитнијој подршци жртвама мина.

"Управо пробијањем овог рока или тражење новог рока, то ствара једну несигурност код свих грађана у БиХ и безбједност је на кључном мјесту како да у наредном периоду не дође до нових жртава, управо због неодговорности свих у овом процесу што нисмо очистили земљу од мина", рекао је предсједник Организације ампутираца Републике Српске Жељко Волаш.

У периоду од 1992. до 2025 године, од мина, касетне муниције, експлозивних средстава заосталих из рата у БиХ је страдало 8472 особе. Приликом обављања послова хуманитарног деминирања страдало је 134 деминера.