ЦИК изабрао "Смартматик" – није био први избор!

ЦИК планира да Смартматику додијели уговор вриједан 87 милиона марака да испоручи опрему и обучи људе за увођење специфичних изборних технологија већ на општим изборима у октобру ове године. Рок за жалбе на одлуку о избору понуђача је 10 дана. Чланови ЦИК-а очекују жалбе и – имају цијелу листу разлога за та очекивања.

"Смартматик“ није био први избор Комисије за јавне набавке, закључује се из расправе на сједници ЦИК-а. Записник тендерске комисије о избору најбољег понуђача и оцјени понуда измијењен је неколико пута на захтјев чланова Централне изборне комисије, потврђено је то на сједници.

"Не слажем се, не са оним што је урадило Повјеренство, него се не слажем с оним што је урадило Централна изборна комисија. Наиме, на крају смо дошли да је на крају Комисија за набавку имала неколико пута од стране Централне изборне комисије налоге да мијења записнике", каже Владо Рогић, члан Централне изборне комисије БиХ

Сваки налог који је дат Комисији дат је у писаној форми, каже Вања Бјелица-Прутина. То је ваљда требало да буде оправдање захтјева за промјену записника.

"Заиста вјерујем да смо ми са наше стране, и ако је било неких пропуста, ја лично сматрам да је било пропуста од стране Комисије за јавне набавке", каже Вања Бјелица-Прутина, члан Централне изборне комисије БиХ

„Планет Софт“ доставио је образложење о томе да 17 милиона марака повољнија понуда није неприродно ниска, каже Рогић. Одлуку ЦИК-а о избору „Смартматика“ сматра незаконитом и због тога данас једини није гласао за њу.

Скандалозне околности које на сваком кораку прате увођење специфичних изборних технологија тако су још једном раскринкане и на јавној сједници ЦИК-а. Увидио је и Ахмет Шантић да је јавност сазнала превише детаља.

"Због важности саме одлуке и комплетног материјала, мислио сам сам искрено, због самог поступка да можда би било најбоље да се што мање говори, ево као што је била некаква пракса", рекао је Ахмет Шантић, члан Централне изборне комисије БиХ

Остатак излагања Шантића, међутим, открио је далеко више и далеко проблематичније детаље од оних о понудама које је изнио Рогић.

"Ако смо и нешто незаконито урадили, ево да не понављам ово што су и колеге и колегинице рекле, имамо тај другостепени орган, што ми правници кажемо", рекао је Шантић.

Другостепени орган имаће пуне руке посла. Жалбе су на хоризонту – знају то сви чланови ЦИК-а, а потврђује и „Планет Софт“.

"Планет Софт још није добио писану Одлуку ЦИК БиХ с образложењем, али ће искористити сва правна средства за утврђивање чињеница и истине у овом поступку, укључујући право жалбе, али и информисати јавност о незаконитом поступању ЦИК БиХ", наводе из ове компаније.

Одлуке о законитости поступања ЦИК-а сигурно ће додатно угрозити покушај да се биометрија и скенери уведу у изборни процес већ на изборима у октобру ове године. Рокови који су обавеза будућег добављача већ су прекршени, а уговор још није потписан.

ЦИК трпи незапамћен притисак да се посао заврши по сваку цијену – без неопходних измјена Изборног закона, с врло спорним поступком јавне набавке и, како сами чланови кажу, без подршке институција БиХ.

"Али је сигурно приоритет да идемо у роковима које смо већ дубоко погазили и загазили да покушамо заиста, уз ово све што је речено, уз политику која нас не подржава ни у чему овом. Ово смо само ми, овај сто овдје, колеге и колегинице у Комисији, наши вањски сарадници и пријатељи из међународне заједнице смо успјели да дођемо и до ове фазе", рекао је Шантић.

Невјероватно је да чланови ЦИК-а пожурују процес за који немају политичку подршку у БиХ, а потпуно легитимно питање ко онда пожурује ЦИК и форсира процес за који нема политичке подршке међу домаћим политичарима и чија је БиХ земља ако се уводе промјене у примјени демократије ако не уз сагласност и подршку оних који су већ изабрани на изборима, те посљедично - зашто онда уопште излазимо на изборе.

"Поред великог броја политичких актера који захтијевају увођење тих технологија, имамо политичке актере који се озбиљно опиру уопће да се такве технологије користе. Међутим, новац је обезбијеђен како је обезбијеђен. Ми смо добили зелено свјетло на наше извјештаје о проведби пилот пројеката и студији изводљивости и добили смо задатак да кренемо у реализацију овога", каже Жељко Бакалар, члан Централне изборне комисије БиХ.

Можда би неког члана државне изборне комисије у некој држави било срамота да учествује у пројекту и процесу овог нивоа и значаја у којем нема политичку подршку оних чије мандате су овјеравали на изборима. Али шта то у БиХ би приговор савјести и шта то уопште би држава. Још једна препрека је превазиђена силом или силом прилика. Једна од препрека за завршетак посла свакако су и бројне верзије приједлога измјена Изборног закона заглављене у парламентарној процедури за које недостаје политичка подршка, а без којих нема увођења изборних промјена. Али, имајући у виду скоро 20 досадашњих насилних измјена Изборног закона БиХ, није ни то некаква посебна препрека.