Огласио се Бубић: Ово је наредни корак Додикове одбране

Бубић је истакао да у БиХ дефинитивно више не одлучује право, него политика, чиме је настављен континуитет неправа који урушава правни систем у БиХ.

БиХ

Крњи Уставни суд одбио апелацију Милорада Додика

"Оваква одлука није удар само на институцију предсједника Републике Српске, већ и на основне принципе дејтонске БиХ, јер се укида законодавна воља народа и ентитета", истакао је Бубић у писаној изјави за Срну.

Он је оцијенио да овај поступак није само кршење права појединца, већ супстанцијално питање уставности и законитости који су основа владавине права у свакој земљи.

Бубић је упозорио да оваква одлука има далекосежне посљедице, јер практично значи да се законодавна функција у БиХ може вршити без парламента, да је небитна садржина Општег оквирног споразума за мир у БиХ, посебно Анекса 4 и Анекса 10, што је суштински супротно демократском поретку и правној држави.

"Одбрана ће свакако искористити правна средства која су јој на располагању, као што је покретање поступка пред Европским судом за људска права у Стразбуру како би се заштитила начела законитости, правичног суђења и уставног поретка дефинисаног Дејтонским мировним споразумом, односно Уставом БиХ као његовим важним дијелом", истакао је Бубић.

Он је навео да је Уставни суд одбио аргументе који јасно доказују да члан 203а Кривичног закона БиХ није донесен уставним путем, јер га није усвојила Парламентарна скупштина БиХ, већ је наметнут од нелегалног високог представника који никада није потврђен од Савјета безбједности УН.

БиХ

Како је крњи Уставни суд образложио одбијање Додикове апелације

Тиме је Уставни суд, додао је Бубић, умјесто Устава БиХ подржао самозваног странца, мимо досадашње познате праксе именовања високог представника за БиХ, што је супротно становишту Европског суда за људска права да је високи представник за БиХ дио мисије УН.

Он је навео да је Уставни суд свјесно потврдио правни апсурд у којем појединац, без мандата и без демократског легитимитета, може доносити "законе", а највиша судска инстанца то прихвата као правно важеће, односно да је Уставни суд "легализовао" не само да се законом БиХ може кршити устав ентитета, већ да Устав Републике Српске може кршити нелегитимни странац и да то правосуђе БиХ мора прихватити.

"Штавише, да се такав `закон` може примјењивати без вакатио легис /вацатио легис/, прије формалне објаве у службеном гласилу и упознавања јавности са законом, ово је де јуре нонсенс, недопуштена и неприхватљива антиномија чак и да је такав закон донијела Парламентарна скупштина БиХ", указао је Бубић.

Крњи Уставни суд БиХ у којем не сједе српске судије одбио је апелацију адвокатског тима предсједника Милорада Додика против пресуде Суда БиХ којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког дјеловања "непоштовања одлука Кристијана Шмита".