Црна статистика: Повећан број суицида у Српској

Психолози указују да многи који се одлуче на овај корак имају искривљену перцепцију себе и своје будућности, често осјећајући да не припадају друштву, док социолози наглашавају да је самоубиство одраз друштвене маргинализације и економских притисака.

Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП) Српске, за девет мјесеци ове године самоубиство су починила 84 особе мушког пола и 24 женског пола.

"Од тог броја два су малољетника, једно лице мушког, а једно женског пола", навели су из МУП-а за "Глас Српске" и додали да је највише самоубистава, њих 71, извршено вјешањем.

Истакли су да је током цијеле прошле године на подручју Српске 140 лица починило самоубиство, што је за 33 мање у односу на 2023. годину.

Психолог Јадранка Тодоровић рекла је за "Глас" да особе које се одлуче на суицид у том тренутку вјерују да је то једино могуће и рационално рјешење.

Бања Лука

Мајка их напустила, оца изгубили: Бањалучанка усвојила близанце с Дауновим синдромом

Додаје да је код људи, који су спремни да дигну руку на себе, перцепција стварности, будућности и квалитета самих себе у том тренутку искривљена.

"Такве особе често имају нереална очекивања од себе, али и осјећају притисак због онога што вјерују да друштво очекује од њих. Себе не виде на добар начин", појашњава Тодоровићева.

Наглашава да узроци због којих долази до самоубистава зависе од узраста.

"Ниско самопоуздање, конфликти са средином и осјећај да нису прихваћени најчешћи су разлози код младих који се одлуче на овај корак. Они често имају утисак да не припадају друштву и да нису довољно добри, па изводе закључак да ништа не вриједе. Са друге стране, старије особе најчешће губе осјећај сврхе, преиспитују свој живот и суочавају се са беспомоћношћу и физичком немоћи", казала је Тодоровићева.

Она посебно наглашава значај менталне хигијене истичући да тражити помоћ психолога није израз поремећености, већ брига о себи.

"Као што одемо код стоматолога да провјеримо стање зуба, тако је природно потражити савјет психолога када осјетимо да нам је потребна подршка", наглашава Тодоровићева и појашњава да жене чешће покушавају самоубиство, али мушкарци чешће у томе "успијевају".

Самоубиство, према ријечима социолога Владимира Васића, није само чин појединца, иако се тако чини, већ и посљедица друштва и околности у којима се особа нађе.

Република Српска

Ковачевић: Противуставни главни преговарач би могао преговарати са ЕУ, али са БиХ не би

"Један од узрока за суицид је када појединац обесмисли своје постојање у заједници. Често осјети да више не припада друштву, да су маргинализовани или одбачени", рекао је Васић за "Глас".

Он истиче да смо постконфликтна заједница и сиромашно друштво које још нема развијену свијест о важности менталног здравља.

"Много је стреса, страха и економских неприлика које се таложе код појединаца. Посебно су рањиви млади који се тешко уклапају у заједницу, али и они који су прошли рат и носе његове посљедице", казао је он.

Подвукао је да нема проблема који се не може ријешити.

"Као друштво морамо бити спремни да препознамо када некоме треба помоћ. У стопи самоубистава се заправо огледа колико смо охладили међуљудске односе", закључио је Васић.

Савјетница на "Плавом телефону" Маја Ковачевић истакла је за "Глас Српске" да од октобра до јануара добијају највише позива дјеце и младих који им се управо јављају са суицидалним мислима, али и многим другим темама.

"Посљедњих пет година, тачније послије пандемије вируса корона, дошло је до повећања броја позива. У току седмице дешавало се да добијемо и по три позива везана за суицидалне мисли", казала је Ковачевићева.

Према њеним ријечима, суицидалне мисли се често јављају код дјеце и младих који су доживјели тешка и трауматска искуства.

Први знаци

Према ријечима Јадранке Тодоровић, први знаци упозорења су повлачење у себе, губитак интересовања за активности у којима су раније уживали и учествовали, као и избјегавање друштва.

"Ако неко изненада престане да се виђа с пријатељима, избјегава уобичајене навике и активности, то може бити аларм да се нешто унутар особе дешава", рекла је Тодоровићева.