Данас се славе велики светитељи: Ево шта треба учинити ако загрми

Овај дан није само спомен на њихова имена, већ подсјећање на непоколебљиву снагу духа који се није сломио ни пред царевима, ни пред прогонима, оставивши нам у насљеђе чуда која и данас живе у народном предању.

Житије Светог Епифанија: Од јеврејског поријекла до стуба православља

Свети Епифаније, рођен у породици јеврејској, пронашао је Истину у младости својој и у двадесет шестој години примио подстриг у манастиру светог Илариона. Његов пут био је поплочан подвижништвом и дубоком духовном мудрошћу, због чега се глас о њему пронио од Палестине до Мисира. Бјежећи од људске славе, он се скривао у пустињи, али га је Провиђење Божје, кроз уста великог Пафнутија, призвало на архијерејски престо на острву Кипру. Пуних педесет пет година управљао је Црквом, доживјевши дубоку старост од сто петнаест љета, неуморно се борећи против јереси својим чувеним дјелом "Ковчежић".

Пред сам крај земаљског пута, цар Аркадије и царица Евдоксија покушали су да га искористе у својој срамној намјери да осуде Светог Јована Златоустог. Но, овај старац свети није хтио бити саучесник у неправди. Тада се збило оно потресно пророчанство које се и данас са страхопоштовањем препричава: Златоуст му поручи да више неће видјети свога престола, а Епифаније му узврати да ни он неће стићи до мјеста свог прогонства. Обје се ријечи, као мач истине, убрзо испунише – Епифаније усну у Господу на лађи путујући ка Кипру, а Златоуст издахну на путу за Јерменију.

Страдање Светог Германа: Син сенатора који је засвијетлио из мрака тамнице

Слично је било и страдање Светог Германа, патријарха цариградског, сина првог царског сенатора кога уби сурови цар Константин Погонат. Исти тај зли владар ушкопи младића Германа и силом га протјера у манастир, мислећи да ће му тако угасити будућност, али је из тог мрака засвијетљела звијезда најсјајнија.

Као патријарх, крстио је злогласног Копронима, који је још у крстионици нечистотом упрљао воду, наговијестивши јерес иконоборства која ће касније потрести Цркву. Када се успротивио цару Лаву Исаврјанину, који је охоло узвикнуо "Ја сам цар и свештеник!", Герман би збачен и протјеран. Посљедњих десет година провео је у тишини манастира, молећи се за спас васељене док га Господ није позвао у Своје Царство небеско 740. године.

Молитва

"Боже отаца наших, чини увијек са нама по Твојој кротости, не напуштај нас Твојом милошћу, но њиховим молитвама у миру уреди живот наш. Амин."

Народна вјеровања и обичаји

У многим дијеловима Србије, Свети Герман се слави као моћни заштитник од најстрашнијих непогода, па га народ често од миља зове Свети Ђерман. Замишља се као достојанствени старац дуге бијеле браде који управља небеским пространствима и градоносним облацима. Народно вјеровање каже да ће година бити родна и благословена ако на данашњи дан загрми, те се у том трену, са погледом упртим у небо, изговара: "Грмни, Ђермане, и носи у пусту гору догодине". Када би се тамни облаци надвили над селима, домаћини би излазили пред кућу дозивајући свеца да заустави град на граници њихових имања. Постојао је и древни обичај да се у вријеме суше прави фигура од глине која би се симболично сахрањивала поред воде, док би дјевојке оплакивале Ђермана који је "умро од суше", призивајући тако благослов неба и спасоносну кишу за усахла поља.

Сматра се да данашњи дан треба провести у тихој радости и скромности. Пошто је Свети Епифаније био извор мудрости, вјерује се да ваља читати молитве наглас, како би те ријечи одјекнуле домом и донијеле разборитост и духовни мир свим укућанима, преноси Курир.