Данас су Свети Ћирило и Методије: Једну ствар никако не смијете радити у кући

Рођена у Солуну, у дому знаменитих родитеља Лава и Марије, света браћа од ране младости бијаху предодређена за велика дјела. Старији Методије, најприје високи царски чиновник, након десет љета службе међу Словенима, спознао је испразност свјетовне славе, те се повукао у тишину горе Олимп, предавши се монашком подвигу. Ту му се убрзо придружио и млађи брат Константин, потоњи Ћирило, који је због своје непревазиђене учености и даровитости у Цариграду прозван Филозофом. Њихов пут био је поплочан искушењима, од мисије међу Хазарима, гдје су силом ријечи утврдили вјеру православну, до историјског позива кнеза Растислава да крену пут Велике Моравске.

Уздајући се у помоћ Вишњега, света браћа су прије поласка саставила словенску азбуку, прва слова којима ће се славити име Божије на језику народа. Преводећи свете књиге са грчког на старословенски, Ћирило и Методије су у Моравској поставили темеље националне цркве и писмености. Њихова мисија наишла је на снажан отпор оних који су сматрали да се Јеванђеље може проповиједати само на три "света" језика, али су браћа пред самим папом у Риму успјела да одбране право Словена да Бога славе својим гласом и писмом.

Иако крхког здравља, Ћирило је у Риму примио монашки постриг и убрзо се упокојио, оставивши брату у аманет да настави њихово заједничко дјело. Методије, постављен за архиепископа панонско-моравског, проћи ће кроз године тамновања и прогона од стране њемачких бискупа, али пламен који су запалили нико није могао угасити. До посљедњег даха утврђивао је вјеру међу словенским живљем, прије него што се 885. године придружио брату у небеским дворима.

Након њихове смрти, ученици светих просветитеља, предвођени Климентом и Наумом, пребјегли су на југ, у предјеле Охрида, гдје су створили најјаче огњиште словенске писмености. Данас народна вјеровања опомињу да се на овај празник не ваља прихватати тешких кућних послова, прања веша нити усисавања, већ се ваља посветити духовном уздизању. Обичај налаже да дјеца и студенти на овај дан читају књиге, како би им благодат светих учитеља подарила успјех у учењу током цијеле године.

Дан светитеља завршава се искреном молитвом која одјекује кроз вијекове:

"Јако апостолом јединоправнији и словенских стран учитељије, Кириле и Методије богомудрији, владику всјех молите, всја јазики словенскаја утвердити в православији и јединомислији, уморити мир и спасти души нашја."

(Курир)