Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Петровдан, који се обиљежава 12. јула, један је од великих љетњих празника у православној традицији посвећен светим апостолима Петру и Павлу. Као и многе велике празнике, вјековима га прате бројни обичаји, али и народна вјеровања која су се преносила генерацијама.
Посебна пажња одувијек се поклањала времену на овај дан. Наши преци пажљиво су посматрали небо, промјене у природи и вјеровали да временске прилике на велике празнике могу да буду знак онога што долази.
Једно од најраспрострањенијих вјеровања односило се управо на кишу на Петровдан. Иако би данас многи помислили да кишовит празник доноси лошу срећу или квари летње планове, у народној традицији она је често имала сасвим другачије значење.
Према народном вјеровању, киша која падне на Петровдан није се сматрала лошим предзнаком. Напротив, повезивала се са плодношћу земље, добрим родом и благостањем.
У многим крајевима вјеровало се да киша на велики празник представља својеврсни благослов природе. Људи су говорили да вода која тада падне "натапа земљу" и припрема је за наредни период, посебно када је ријеч о усевима и воћу.
Пољопривредници су некада посебно обраћали пажњу на овакве знакове, јер је од временских прилика у великој мјери зависила цијела година. Киша на Петровдан посматрана је као наговјештај да ће земља бити плодна и да би берба могла бити успјешна.

Друштво
Петровдански турнир у малом фудбалу почиње 1. јула у Козарској Дубици
Ипак, тумачења нису била иста у свим крајевима. Док су неки кишу на овај празник повезивали са добрим родом, други су је посматрали као најаву промјенљивог времена током љета. Заједничко свим вјеровањима било је увјерење да природа на велике празнике шаље одређене поруке.
Поред вјеровања о времену, Петровдан прате и бројни обичаји који су дио народног насљеђа.
Уочи празника традиционално се пале петровданске лиле - обичај који је посебно заступљен у појединим крајевима Србије. Ватра је у народној симболици имала заштитну улогу, а веровало се да тера зло и доноси срећу домаћинству.
За овај дан везују се и обичаји повезани са првим плодовима лета, нарочито јабукама и другим воћем. У неким крајевима вјеровало се да одређене плодове не треба јести пре Петров дана, већ их тада први пут пробати и подијелити са другима.
Такође се сматрало да празник треба провести у миру, без свађа и великих послова, уз поштовање дана који заузима важно мјесто у традицији.
Иако се многа народна предања данас посматрају као дио културне баштине, а не као правило по којем треба живјети, она и даље привлаче пажњу јер говоре о односу људи према природи и времену.
Киша на Петровдан тако остаје један од занимљивих примјера како су наши преци покушавали да разумију свијет око себе и пронађу значење у појавама које их окружују.
Без обзира на то да ли вјерујемо у ова стара тумачења или их доживљавамо само као дио традиције, обичаји везани за Петровдан свједоче о богатом народном наслеђу које се чува вјековима.
(телеграф)
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Градови и општине
4 ч
0
Друштво
5 ч
0
Друштво
5 ч
0
Друштво
16 ч
0Најновије
13
39
13
37
13
13
13
10
13
06
Тренутно на програму