Шта значи када на Петровдан дјетету поклоните јабуку и зашто се то ради баш тог дана

Један је од највећих љетњих празника у српској традицији. Посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу, а вјековима га прате бројни народни обичаји и вјеровања настали у вријеме када је живот био уско везан за природу и пољопривреду.

Најпознатији симбол овог празника је рана јабука, петровача. Некада се вјеровало да се до Петровдана прве јабуке не једу, већ да се на сам празник носе у цркву на освећење, а потом дијеле дјеци и ближњима за здравље, мир и слогу. У народу је постојало и вјеровање да се јабуке не смију сећи ножем нити ударати једна о другу како се не би призвао град који би уништио усеве.

На Петровдан се, као и за друге велике празнике, избјегавао тежак рад у пољу. Умјесто тога, дан је био намјењен одмору, одласку у цркву и окупљању породице. У појединим крајевима чобани су плели вијенце од цвијећа и стављали их стоци на рогове, вјерујући да ће је тако сачувати од болести и донијети јој добро здравље.

Петровдан је уједно био вријеме сабора, породичних окупљања, али и крштења и вјенчања, јер се сматрао посебно благословеним празником. Њиме се завршава и Петровски, односно Апостолски пост, након којег се породице окупљају за свечаном трпезом, у складу са црквеним правилима.

Друштво

Данас је Петровдан! Крај поста и црвено слово у календару: Ево шта не смијемо радити

Петровдан је у народу одувијек имао посебно мјесто. Сматра се славом пекара и рибара пекара као чувара хлеба, основне животне намирнице, а рибара јер је Свети Петар прије него што је постао апостол био рибар. У многим крајевима овај празник био је и повод за вашаре и народне саборе, на којима се трговало, окупљала родбина и пријатељи, склапала нова познанства и учвршћивале везе међу људима. Управо зато Петровдан није само велики празник, већ и важан дио народне традиције који је вјековима повезивао породицу, заједницу и свакодневни живот.

(телеграф)