"Мајка продала кћеркицу за овцу": Малољетнички бракови у БиХ озбиљан друштвени проблем

Када се спомињу такви бракови, често је ријеч о трговини малољетницима те о злоупотреби дјеце. Ипак, када су статистички подаци у питању, тешко је рећи колико је таквих бракова у БиХ.

Како је речено из Институције омбудсмена за људска права БиХ, на основу проведеног истраживања, малољетнички бракови у БиХ нису масовна, али јесу присутна и забрињавајућа појава, нарочито у појединим локалним заједницама и социјално осјетљивим срединама.

Подаци прикупљени од центара за социјални рад, судова, тужилаштава и полицијских органа указују на постојање и формално закључених малољетничких бракова уз судску дозволу, али и на постојање неформалних и ванбрачних заједница у које ступају малољетне особе, које често остају изван институционалних евиденција.

Институција омбудсмена током израде Специјалног извјештаја није запримила појединачне жалбе које би се директно односиле на наводе о „продаји дјеце“ у сврху брака.

Међутим, кроз сарадњу с невладиним организацијама евидентирана су озбиљна упозорења на појаве присилних малољетничких бракова, који у одређеним случајевима могу садржавати елементе трговине људима или економске експлоатације дјеце, нарочито дјевојчица, посебно у маргинализираним заједницама – наводи се у одговору на упит “Дневног аваза”.

Радна експлоатација

Предсједница Удружења жена Ромкиња „Боља будућност“ из Тузле Индира Бајрамовић је рекла да су такви бракови заступљени како у ромској, тако и у неромској заједници.

– Свједоци смо шта се све дешава с малољетницама чак и у институцијама, нажалост, које требају да их штите. Свједоци смо да их се подводи и шта све раде с њима. Кад говоримо о малољетничким уговореним браковима тога, наравно, још има и ми све радимо на томе да промијенимо ставове код родитеља, али исто тако радимо и с институцијама, јер то није ни обичајно управо, није ни традиција, него је то класични облик трговине људима. Нама је свима да радимо у најбољем интересу дјеце, тако да сви морамо заједно радити и на откривању таквих случајева, али и да се такве случајеви процесирају јер неко мора одговарати, а знамо сви да су одговорни родитељи за дјецу до 18 година, бар код нас тако по закону. Има промјена, рецимо код нас гдје ми радимо, људи чак долазе и питају, ако треба да им дође та нека дјевојка, ако има неких 16 година, је ли то уреду јер су то старији малољетници. Имамо и случајева гдје нам они сами јављају да су чули да треба доћи нека дјевојчица, од 13, 14 година и онда ми дјелујемо заједно с Центром за социјални рад и са полицијом – казала је Бајрамовић.

Она је истакла да родитељи углавном узимају новац када је ријеч о трговини људима.

– Најчешћи облик трговине је радна експлоатација дјеце. Сад имамо више, мени се чини, радну експлоатацију особа треће животне доби, јер ово с дјецом, већ су се предузеле неке радње, јер има и оптужених. Постоји још и дјеце која просјаче – казала је.

И раније у медијима су се појављивале информације како отац или мајка продају своју малољетну кћерку.

– Било је таквих случајева. Вјероватно сте чули, али то опет нису ромске породице, то је било у Републици Српској у једном градићу, да је мајка продала дијете за овцу. Има свега ту и мислим да је најважније да институције раде свој посао и да се такви родитељи кажњавају. Најважнија је та превенција од институција – казала је Бајрамовић.

Породични закони

– Питање закључивања брака малољетних особа у БиХ уређено је породичним законима ФБиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ. У правилу, брак не може закључити особа млађа од 18 година, док суд изузетно може дозволити закључење брака особи старијој од 16 година, уколико се у ванпарничном поступку утврди да је то у најбољем интересу малољетника, уз прибављање мишљења органа старатељства и здравствених установа – наводе из Институције.

Сузбијање малољетничких бракова

– Сузбијање малољетничких бракова проводи се кроз важећи законодавни оквир, дјеловање центара за социјални рад, поступање судова и тужилаштава, као и активности полицијских органа, укључујући кривично процесуирање у случајевима незаконитих ванбрачних заједница. Ипак, налази Специјалног извјештаја Омбудсмана указују да институционални одговор није уједначен, да често изостаје правовремена реакција и превенција, те да је потребна снажнија координација између надлежних органа, што је и предмет препорука Омбудсмена – кажу из Институције.