Млади кореограф истражује српску фолклорну баштину

То је ријет­кост за овај уз­раст јер су ко­ре­о­гра­фи и твор­ци но­вих фол­клор­них ига­ра ве­ћи­ном ста­ри­ји и ис­ку­сни­ји од По­по­ви­ћа. Овај мла­ди за­љу­бље­ник у фол­клор, ко­ји је на­род­не игре за­во­лио у нај­ра­ни­јем дје­тињ­ству, ка­да је са ста­ри­јом се­стром Да­ја­ном ре­дов­но ишао на вје­жбе Кул­тур­но-умјет­нич­ког дру­штва „Уна” у Ко­зар­ској Ду­би­ци, по­ста­вио је на сце­ну број­не ко­ре­о­гра­фи­је. Та­ко­ђе је уче­ство­вао на до­ма­ћим, ре­ги­о­нал­ним и европ­ским смо­тра­ма. Та­ко је прије пу­но­љет­ства по­стао цје­њен ме­ђу фол­клор­ним ан­сам­бли­ма у Срп­ској, БиХ, Ср­би­ји...

„У де­се­тој го­ди­ни играо сам на ве­ли­кој сце­ни. То ме, као на кри­ли­ма, но­си­ло у свијет ма­ште, бу­ди­ло у ме­ни ма­ги­ју фол­кло­ра. Хтио сам не­што ви­ше, да учим али и ис­тра­жу­јем, осми­шља­вам игре, по­ста­вљам на сце­ну но­ве ко­ре­о­гра­фи­је”, ис­при­чао нам је овај умјет­ник, на­во­де­ћи ње­му нај­дра­же ко­ре­о­гра­фи­је. То су „Ма­ле­шев­ка”, „Ду­боч­ка кра­љи­ца”, „Би­нач­ка Мо­ра­ва”, „Жа­гу­би­ца”, „Ле­ско­вац”, „Бу­ја­но­вац”, „Вла­шке игре”...

Осим мно­гих се­ми­на­ра, ис­ку­ство је сти­цао и на европ­ским смо­тра­ма фол­кло­ра у Кла­ген­фур­ту, Ба­ња­лу­ци, Кра­ље­ву, Бе­о­гра­ду, Ни­шу и дру­гим мје­сти­ма гдје се ње­гу­је овај вид умјет­но­сти.

„У сва­ком мје­сту, са­ра­ђу­ју­ћи са ве­ли­ким и углед­ним ан­сам­бли­ма, мо­же се мно­го на­у­чи­ти. Ко­ри­стим та­кве мо­гућ­но­сти, а зна­ње и ис­ку­ство дру­гих угра­ђу­јем у свој ре­пер­то­ар. Та­ко­ђе, ис­тра­жу­јем срп­ску фол­клор­ну ба­шти­ну, ко­ја је бо­га­та, али не­до­вољ­но афир­ми­са­на”, сма­тра овај умјет­ник, ђак дру­гог раз­ре­да сред­ње шко­ле у Ко­зар­ској Ду­би­ци, гра­ду у Ре­пу­бли­ци Срп­ској по­зна­том по мно­гим ства­ра­о­ци­ма у обла­сти кул­ту­ре.

Друштво

Теслић протеклог викенда био центар фолклора у Српској

Нај­ви­ше је ан­га­жо­ван у ло­кал­ном КУД „Уна”, као ко­ре­о­граф и члан му­зич­ког ор­ке­стра. Та­ко­ђе, са­ра­ђу­је са Кул­тур­но-умјет­нич­ким дру­штвом „Мо­ги­љан­ка” из се­ла Мо­ги­ла код Ви­ти­не, на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. О то­ме при­ча ве­о­ма на­дах­ну­то:

„На ре­пер­то­ар овог КУД-а по­ста­вио сам ’Игре из Ву­ти­не’ као свој до­при­нос, као сво­ју по­др­шку вр­шња­ци­ма у том кра­ју. Рад у Мо­ги­ли за ме­не је ве­ли­ко и дра­го­це­но ис­ку­ство”, ис­при­чао је Де­ан По­по­вић за „По­ли­ти­ку”.

Исто­вре­ме­но, на ре­пер­то­ар КУД „Уна” у Ко­зар­ској Ду­би­ци, чи­ји је пред­сјед­ник ње­го­ва се­стра Да­ја­на Тр­ку­ља, по­ста­вио је „Вла­шке игре”. Ње­го­ва же­ља је да се и ове го­ди­не успје­шно пред­ста­ви на до­ма­ћим и ме­ђу­на­род­ним смо­тра­ма фол­кло­ра. За­то Де­ан то­ком ције­ле го­ди­не осми­шља­ва фол­клор­не игре, увје­жба­ва и тру­ди се да ти­ме глас пр­вен­стве­но о сво­ме гра­ду по­ред Уне про­не­се што да­ље.

„Дра­го­це­на је по­моћ и по­др­шка мо­је се­стре, али и ро­ди­те­ља – ма­ме Бран­ке и та­те Сла­ђа­на, ко­ји та­ко­ђе во­ле фол­клор, на­род­не игре и оби­ча­је срп­ских кра­је­ва”, ка­зао нам је овај умјет­ник, од­лу­чан да свој свет фол­кло­ра учи­ни бо­га­ти­јим и љеп­шим.

(политика)