Одмах се помолите за здравље! Славимо великог светитеља

Свети Антим родио се у граду Никомидији. Још у младим годинама он пројављиваше навике зрелог човјека и одликоваше се савршеном незлобивошћу. Растући тијелом он уједно растијаше и духом, наводи СПЦ.

Када је постао пунољетан, он све превазиђе врлинама. И у оним годинама људског живота, када страсти обично избијају у човјеку као кукољ у пшеници, Антим бијаше образац бестрашћа.

Због таквог врлинског живота Антим би удостојен свештеничког чина. Као свештеник он се свим срцем труђаше у богомисленој молитви и душекорисним подвизима, те ријечју и дјелом учаше све путу спасења.

Антим свети епископствоваше у Никомидији у вријеме љутог гоњења хришћана под опаким царевима Диоклецијаном и Максимијаном. Нарочито се у Никомидији проливаше крв хришћанска потоцима.

Једне године о Рождеству Христовом би спаљено у једном храму 20.000 мученика (в. 28. децембар). То се деси у вријеме Антимовог архијерејства. Но гоњење се с тим не оконча, него се продужи, и многи хришћани бјеху бачени у тамницу и чувани ту за муке и смрт.

Антим се удаљи у једно село, Оману, не да би утекао од смрти него да би одатле могао храбрити паству своју у подвигу мучеништва, да нико од страха не отпадне. Једно његово писмо хришћанима у тамници би ухваћено и предато цару Максимијану.

Цар посла 20 војника да нађу и доведу Антима. Сиједи и прозорљиви старац изађе у сусрет војницима, уведе их у дом и угости, па тек онда рече да је он Антим, кога они траже. Удивљени војници добротом Антимовом предлагаху му да се скрије, а они ће рећи цару да га нису могли наћи.

Али, Антим одговори да он не смије дозволити да се лажју преступа заповијест Божија и његов живот спасава, него пође са војницима. Уз пут сви војници повјероваше у Христа и биху крштени од Антима. Изведен пред цара, Антим би дуго и љуто мучен, и најзад сјекиром посјечен.

Прослави Господа и упокоји се у Господу почетком IV вијека.

(Информер)