Прољеће стиже чак 26 дана раније, али то уопште није добро

У свјетлу климатских промена, прољећно вријеме данас у Београд стиже скоро мјесец дана пре његовог календарског почетка.

Здравље

Чувени хирург тврди: Кад би људи ово знали, избјегли би касапницу

Ово су показали резултати оригиналне анализе коју су спровели др Владимир Ђурђевић и Лазар Филиповић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, у сарадњи са специјализованим порталом Клима101.

Два корака анализе

"Према нашој анализи, током посљедње деценије прољећно вријеме стиже у Београд већ 22. фебруара, што је чак 26 дана прије календарског почетка прољећа”, каже др Владимир Ђурђевић, један од водећих стручњака за климатске промјене на нашим просторима и професор на Физичком факултету у Београду.

Анализа је имала два корака.

Прво је измјерена медијална средња дневна температура у Београду, 20. марта, у периоду од 1961. до 1990. године. Та температура износи 8,8 степени - то је некада била просјечна температура на први дан прољећа у Београду.

Затим су аутори анализе искористили ову температуру и тражили: када је, за сваку годину од 1961. до данас, ова температура била надмашена бар пет дана узастопно.

Породица

Кумство ове двије породице у Србији траје 370 година: ''Зна се протокол када кум улази у кућу''

"Тај пети дан смо прогласили ‘почетком прољећа’”, објашњава Лазар Филиповић, аутор анализе и асистент на Физичком факултету у Београду.

Како показује анализа, у посљедњој деценији (2016-2025), разлика у односу на некадашњу нормалу је драматична: прољећни временски услови у просјеку се јављају већ 22. фебруара.

Прољеће стиже скоро мјесец дана раније

То значи да прољеће данас стиже у Београд скоро мјесец дана прије календара.

"Према нашој методологији, у ранијој нормали (1961-1990) почетак прољећа је имао много устаљеније понашање”, напомиње он.

Здравље

Почела сезона брања сријемоша - ево зашто је ова биљка јако љековита

"Само четири пута је почетак био прије 1. марта у овом периоду, док се након 1991. године ово десило 16 пута", додао је.

Мада то можда звучи као добра вијест, ранији долазак прољећа са собом носи и низ повишених ризика. У пољопривреди, раније прољеће значи ранији почетак раста и развоја биљака, што подиже ризик од мраза, који је претходних година драстично утицао на бербу у воћњацима широм Србије.

"Поред тога, има и других посљедица као што је нарушавање годишњег хидролошког циклуса, ширење разних штеточина, ранија сезона алергија, ранији ризик од пожара на отвореном”, додају аутори анализе.

Ово "обесмишљавање” календара др Владимир Ђурђевић види као део ширег процеса трансформације климе на нашим просторима.

"Можда најзанимљивији увид јесте управо то ‘топљење зиме’”, каже он.

Друштво

Стигла препорука послодавцима: Уведен још један нерадни дан

"Дефинитивно идемо ка томе да, умјесто четири годишња доба вековима типична за умјерене географске ширине, имамо двије сезоне – топлу и хладну – без јасних прелазних периода. Једино нисам сигуран како ћемо та будућа два годишња доба уопште звати", додао је Ђурђевић

Анализа са Института за метеорологију у Београду потврђује да ранији долазак пролећа није само наш субјективни утисак, већ нова климатолошка реалност нашег главног града, преноси "Е управо зато".