Large banner

Кумство ове двије породице у Србији траје 370 година: ''Зна се протокол када кум улази у кућу''

Аутор:

АТВ

20.03.2026

13:27

Коментари:

0
Кумство ове двије породице у Србији траје 370 година: ''Зна се протокол када кум улази у кућу''

Илинчићи из мачванског села Узвеће вјенчавају и крштавају Ђенадиће из подринског мјеста Клење непрекидно од 1645. године, када су се обје породице из Херцеговине доселиле у Мачву. Дужу традицију кумства Мачва не памти, а вјероватно ни Србија. Илинчићи у Узвећу вјенчавају и крштавају Ђенадиће више од 370 година.

Почело је још 1645. године, у јесен, када су се преци садашњих Илинчића и Ђенадића доселили из Херцеговине у Мачву. Стари солунски ратник Ивко Ђенадић, рођен 1888. године, приповједао је за свог живота својим потомцима како је у Мачву стигао Марко Стопања са млађом браћом Бељом, Лацком и Мијатом. Кад је Беља у данашњем атару Клења видио огромну кладу коју је Дрина нанијела плављењем, одмах је одлучио да се одсели ближе планини Цер.

srijemuš

Почела сезона брања сријемоша - ево зашто је ова биљка јако љековита

Потомци причају да је рекао да како је ову кладу Дрина донијела, тако ће је и однијети, а то значи опет ће доћи и кућу плавити. Отишао је у мачванско село Липолист и сад тамо има подоста кућа Бељића. У Клењу остадоше Лацко, од кога су бројни Лацковићи, а од Мијата по његовим синовима Илији и Теодору посташе Илићи и Теодоровићи.

- Наш предак Марко се оженио овдје у Мачви лијепом и богатом инђибулком Ђенадијом, тако се у то доба звала удавача, која је била дика и понос породице. Све потомке од ње су звали Ђенадијиним, а не Марковим. Тако нам наста презиме Ђенадићи. Данас нас, хвала богу, има 30 кућа у селу - вели Ратомир Ђенадић у 68. години живота.

За Илинчиће се тврди да је презиме прије настало од чукунбабе Илинке него од чукундеде Илије, који је стигао са Марком Стопањом из Херцеговине.

Сат

Да ли уопште требамо помјерати сат: Појавила се нова мапа зона

- Мени је причао дјед Брана, отац мог оца Јанка, да су нас навијек звали Илинкиним и да нам је презиме Илинчић тако настало у вријеме кад је кнез Милош увео ред у држави – како ко мора навијек да се презива - истиче Драгорад Илинчић, који је вјенчао Драгана Ратомира Ђенадића и крстио његовог сина Филипа.

Како су се Илинчићи и Ђенадићи презивали у Херцеговини, нико не памти. Обје фамилије веле да су у турском зулуму некакву освету учинили па побјегли у Мачву. Можда из тих разлога су жељели да им се старо презиме заборави. Како год, Марко и Илија су се по доласку у нов завичај окумили и успоставили ред кумста које и данас траје.

- Наше кумство се лако потврђује - наводи Драгорад Илинчић.

- Најстарији у нашој фамилији вјенчава и крштава најстаријег у Ђенадићима. Мој старији син кумује старијем сину тог кума, а млађи млађем кумује. Ето, мој син Јанко је дијете, као и кума Драгана син Филип. Али, кад порасту Јанко ће вјенчати Филипа и крстити његову дјецу.

посао

Стигла препорука послодавцима: Уведен још један нерадни дан

Кумовска поштовања каква су била пре 370 година нису се измијенила. Свака изговорена ријеч кумова се уважава са највећим поштовањем.

- Тачно се зна протокол кад кум долази у кућу да ли ради вјенчања, крштења, славе или неког другог повода - истиче Ратомир Ђенадић.

- Кад кум крочи у кућу, сви женски укућани му љубе руку, без обзира на његову старосну доб. Дешавало се да кум буде од 20 година, а наша баба превалила осамдесету. Она љуби куму руку са великим наклоном и поштовањем. Кад су мушки у питању, увијек најстарији укућанин двори кума стојећи поред њега док он седи у горњем челу. Тако се догодило да је мој дјед Милутин у 97. години (доживио 102 године) дворио кума од 22 године. Приликом изласка из собе гдје кум сједи, сваки наш укућанин мора лицем бити окренут према њему. Леђа се не смију куму окретати. О препиркама или не дај боже свађама са кумом, то код нас нико никада није спомињао. Правила кумства сви поштују и они са основном школом и са докторатом. А има нас хвала богу таквих - додао је,

И Ђенадићи и Илинчићи исто зборе. Пред кумом се не пуши. С кумом се не иде у кафану и не лумпује. Зна се гдје се са кумом сједи, пије и једе, а то су вјенчање, крштење, слава или какво прикладно весеље важно за фамилију, гдје је кум ту да значај да томе, али и сахрана, даћа… што је неизбјежно.

Пас на ланцу

За шетњу паса без поводца казна и до 10.000 евра

- С кумом се не позајмљују новци или тргује - казује Ратомир Ђенадић.

Ђенадићи и Илинчићи желе да буду кумови како Бог заповиједа, и зато дуго трају да им се тешко може наћи равна у Србији. Како и Илинчића има скоро колико и Ђенадића, по свему судећи кумство ће дочекати и пола миленијума, преноси Сремскомитровачкипортал.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Тагови :
Large banner