Раздвојио воду, спасавао од глади: Чуда Светог Језекиља задивљују вјернике

Свети Језекиљ рођен је око 622. године прије Христа у Јудеји, у свештеничкој породици. Када је цар Вавилона Навуходоносор други пут освојио Јерусалим, 597. године прије Христа, Језекиљ је заједно са царем Јоакимом и многим Јудејцима одведен у ропство у Вавилон. Тамо је живио поред ријеке Ховар, у мјесту Тел Авив, гдје је и започео своју пророчку мисију.

Према предању, када је имао тридесет година, након пет година проведених у ропству, Језекиљу се догодило велико божанско виђење. Отворило се небо, са сјевера је дошао снажан вјетар, а из великог облака појавили су се огањ и блистава свјетлост. У средишту тог призора биле су четири тајанствене животиње, од којих је свака имала четири лица – човјека, лава, телета и орла, као и четири крила.

Изнад њих се појавио пријесто, а на њему свијетлеће обличје човјека окружено сјајем попут дуге. Тада му се, према светим списима, обратио Бог и повјерио му задатак да позива народ на прави пут.

У том виђењу Језекиљ је добио смотани свитак на којем је писало: "Плач и нарицање и јаох". По заповијести Божијој он га је појео, а свитак му је, како се наводи у предању, био сладак као мед. Од тог тренутка испунио се пророчким духом и благодаћу.

Свијет

Шесторо мртвих, 30 повријеђених у стравичном судару: Кампер потпуно уништен

Седам дана након тог догађаја провео је у размишљању, а затим је започео своју мисију. Бог му је поручио да упозорава људе на посљедице гријеха и безакоња, али и да их позива на искрено покајање. Језекиљ је говорио да ће одговорност пасти на њега ако не упозори народ, док ће они сами сносити посљедице уколико одбију да се промијене.

Једно од његових најпознатијих виђења јесте оно о долини пуној сувих костију. Према предању, Језекиљ је видио како се кости поново спајају и оживљавају када на њих сиђе Божији дух. Ово виђење хришћанска традиција тумачи као симбол наде, обнове и васкрсења.

Свети Језекиљ је пророковао и пад Јерусалима, упозоравајући народ да ће доћи казна уколико се не одрекне идолопоклонства и не врати вјери. Његова пророчанства су се, према библијском предању, касније остварила када су Халдејци освојили и разорили Јерусалим.

Током живота у Вавилону Језекиљ је био савременик светог пророка Јеремије, који је тада живио у Јерусалиму. Иако су били удаљени, обојица су говорила о будућности свог народа и упозоравали на посљедице удаљавања од Бога. Њихове поруке, како се наводи у светим књигама, међусобно су потврђивале истинитост њихових пророчанстава.

Предање Светом пророку Језекиљу приписује и велика чуда. Попут Мојсија, он је према црквеним списима раздвојио воде. Када су Јевреји бјежали од Халдејаца преко ријеке Ховар, Језекиљ се помолио и вода се раздвојила, омогућивши народу да пређе на другу страну. Када су прогонитељи покушали да их слиједе, вода се вратила и прекрила их.

Такође се вјерује да је у вријеме велике глади својим молитвама умножио храну и спасао многе људе од смрти.

Свети пророк Језекиљ страдао је мученичком смрћу 571. године прије Христа. Према предању, убијен је јер се супротстављао идолопоклонству и позивао људе на вјеру. Његово тијело, које је страдало на суров начин, народ је пронашао и сахранио на пољу Маур, гдје је касније поштован као велики пророк.

Његова књига, Књига пророка Језекиља, једна је од најзначајнијих старозавјетних књига и има 48 поглавља. Због дубоке симболике, визија и порука о вјери, покајању и нади, Језекиљ се убраја међу четири велика старозавјетна пророка.

Молитва Светом пророку Језекиљу

Вјерници се данас могу помолити Светом пророку Језекиљу за јачање вјере, мудрост, истрајност у искушењима и заштиту од духовних невоља.

Тропар Светом пророку Језекиљу гласи:

"Пророка Твога, Језекиља, успомену Господе славимо, зато Те молимо, спаси душе наше."

Народна вјеровања и обичаји

За празник Светог пророка Језекиља нема широко распрострањених посебних народних обичаја попут оних који постоје за неке друге велике празнике у српском народу. Ипак, вјерници овај дан обиљежавају молитвом, одласком у цркву и сјећањем на поруке пророка о вјери, покајању и истрајности.

Као и за друге црквене празнике, вјерује се да је овај дан прилика да се људи уздрже од свађа, ружних ријечи и нечистих мисли, да помогну другима и посвете више времена молитви и духовном миру, преноси Курир.