Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
На свега педесетак километара од Бихаћа налази се повратничко село Очијево. Данас у њему стално живи тек двадесетак домаћинстава, док се још барем толико жели вратити у родни крај.
Међутим, без струје, које нема скоро три деценије, повратак је готово немогућ. На Илиндан се мјештани традиционално окупљају у свом селу, а празник се и ове године дочекује уз свијеће и батеријске лампе.

Свијет
Велика промјена на банкоматима у Аустрији
Воду имају из бунара, зими их одсјеку лоши путеви, а соларни панели које су добили довољни су тек за понеку сијалицу током љета. Куцали су, кажу, на сва врата, али одговор још чекају.
У већини домова мрак траје тек неколико секунди. У Очијеву више од двадесет година. У 21. вијеку прекидач не значи ништа. Мрак се овдје не прекида струјом, већ пламеном свијеће.
Годинама Миле Родић долази и одлази из Очијева, чекајући да буде испуњено обећање дато првим повратницима. Његов отац вјеровао је да ће струја стићи врло брзо. Толико да му је рекао да купи телевизор за дан када поново засвијетле сијалице у њиховој кући.

Свијет
Снажан земљотрес у Египту: Епицентар у близини Суецког канала
"И ја донесем оцу тај телевизор, ето, нажалост, он је умро већ 10 година. Живио је неких 17 година без струје, чекајући да упали тај ТВ, никад није доживио тај моменат. Мајка је након оца живјела још 10 година, ни она није дочекала струју", објашњава Миле Родић, повратник у Очијево.
Без струје не могу укључити машину за веш, бојлер или фрижидер. Сналазе се како могу и морају.
Храну коју скувају морају појести истог дана, а оно што се може покварити многи возе седам километара до пријатеља у Мартин Брод.
"То је једноставно небрига о људима. Зар је могуће, Мартин Брод има струју, Бобољушћи, Трубар, Цвјетнић, Очигрије, Руборски наслонац, све је то ту око", додаје Миле Родић.

Република Српска
Минић: Влада Српске за пројекте у Мркоњић Граду издваја осам милиона КМ
Лука Танкосић ове године улази у десету деценију живота. Каже да је живио у великим градовима, али посљедње године жели провести управо овдје, у родном селу.
У то да ће струја доћи, каже, више не вјерује.
"Нисам сигуран, мислим, ја сам објективан. Познавајући све прилике и ситуације како то иде", износи Лука Танкосић, повратник у Очијево.
У кући у којој из славине не тече вода, а сијалице служе само као успомена на нека друга времена, сваки дан почиње и завршава на исти начин. Колико то боли, тешко је ријечима описати.
"Која је ово цивилизација. Ви у 21. вијеку живите под лампом. То је за мене као да ми је неко казну ставио под грло", описује Љубица Танкосић, повратница у Очијево.

Бања Лука
Више бањалучких улица данас без струје
Ипак, обичаји се не прекидају. Илиндан се и ове године слави у Очијеву. Уз свијеће, батеријске лампе и понеку сијалицу, те музику на акумулатор. Пријатељи долазе, трпеза се поставља. Кажу, лакше је поднијети мрак када ниси сам.
Први повратници који су изнијели терет повратка многи нису дочекали електричну енергију. Њихову борбу данас наставља друга генерација, одлучније и организованије.
Писали су Електропривреди Босне и Херцеговине.
"Процјена те инвестиције је око 2 милиона и 400 хиљада КМ. Што се тиче електрификације, процедура је дефинисана Меморандумом о разумијевању и сарадњи у електрификацији повратника", износи Џенат Пјанић, директор Подружнице Електродистрибуције Бихаћ у Електропривреди БиХ.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Градови и општине
14 ч
0
Градови и општине
16 ч
0
Градови и општине
17 ч
0
Градови и општине
20 ч
1Најновије
Тренутно на програму