Вриједност увезене флаширане воде 38 пута већа од извезене

"Посљедњи доступан податак односи се на јун, па тако имамо комплетирано првих пола године, према којима је вриједност извезене воде имала вриједност од 560 хиљада марака, док је вриједност увезене воде била 21,2 милиона марака, или 38 пута више у односу на вриједност извоза. Слична ситуација је и када посматрамо претходну годину", каже Огњен Игњић, портпарол Завода за статистику Републике Српске.

Ова ситуација не би била толики проблем да Република Српска није изразито богата ресурсом природних вода. Подземне воде користе се за водоснабдијевање становништва и привреде, али и за флаширање. Воде има довољно и за потребе становништва и за извоз. Нажалост, нема довољно произвођача. Страни произвођачи и даље доминантни на тржишту.

"Република Српска има довољно резерви за потребе флаширања. Нажалост, нема довољно инвеститора који би уложили у истраживање и дефинисање тих резерви које би могле да се ставе на располагање за потребе флаширања подземних вода. Подземне воде да би се флаширале морају бити стерилне у природним условима са хемијским саставом који је прихватљив за пиће", каже Петар Беговић, дипломирани инжењер геологије.

У Босни и Херцеговини постоји регистрованих 48 природних изворних вода, 40 минералних природних вода и 13 стоних вода које се могу користити и исправне су за флаширање. Република Српска има изразито строгу процедуру провјере исправности флашираних вода које доказују да је наша вода изразито квалитетна и добра за пиће. Стручњаци апелују на грађане да приликом куповине флаширане воде провјере декларацију на флаши.

"Све оно што имамо у води, дужни смо да испитамо у погледу здравствене исправности, а са друге стране да помогнемо нашим купцима да одаберу правилно воду према декларацији. Зато се и даје препорука да се погледа декларација како би људи правилно одабрали воду за себе јер није довољна само здравствена исправност", каже Душанка Данојевић, специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Рјешење овог проблема лежи у додатном улагању у домаћу производњу и помагању домаћим произвођачима. То би значајно побољшало економску ситуацију у Српској, али и генерисало нова запослења, поручују економисти.

"Ако увозимо 200 милиона, а извозимо 20, то је 180 стотина марака, а тај новац би у том случају остао код нас. Кад год имамо домаћи производ, ми онда имамо ангажоване домаће капацитете, раднике, превознике, а кад дође роба из увоза платимо ПДВ и то је сав интерес који ми имамо, све остало иде у иностранство", каже Зоран Павловић, економиста.

Воде не недостаје, али недостају улагања која би овај природни ресурс претворила у озбиљан извозни производ. Док инвеститори не препознају њен пуни потенцијал, Република Српска ће и даље увозити знатно више воде него што је пласира на страно тржиште. Подземне воде су обновљив ресурс тако да то додатно оправдава улагања.