Снијег већ почетком децембра? Ово каже стогодишњи календар, а ово метеоролошки модели

То питање поставља „Јуроњуз“ (Euronews) у својој анализи, а као један од могућих одговора наводи такозвани стогодишњи календар, историјско дјело настало још у 17. вијеку.

Према његовим предвиђањима, у Њемачкој би обилније сњежне падавине требало да почну већ 1. децембра. Ипак, ријеч је о историјском моделу предвиђања времена, а не о званичној метеоролошкој прогнози, али је свакако занимљиво видјети шта каже.

Друштво

Започиње нови топлотни талас, а онда пад температуре за 10 степени

Шта је стогодишњи календар?

Стогодишњи календар развио је опат Мауритиус Кнауер у 17. вијеку у манастиру Лангхајм у Горњој Франконији. Његово дјело „Вјечни практични економски календар“ (Calendarium Oeconomicum Perpetuum Practicum) требало је да помогне у предвиђању временских прилика, прије свега због потреба пољопривреде, преноси „Вечерњи лист“.

Економија

Спремите новчанике: Врућина није једина невоља коју доноси Супер Ел Нињо

Кнауер је своја предвиђања заснивао на тадашњим астролошким представама. Такав приступ данас се сматра застарјелим, а метеоролози одавно не користе стогодишњи календар за израду временских прогноза. Ипак, како пише „Јуроњуз“, предвиђања из историјског календара и данас привлаче пажњу.

Снијег почетком децембра

Према ажурираном стогодишњем календару, лијепо вријеме требало би да се задржи на самом почетку септембра, а киша би требало да почне 3. септембра.

Октобар би, према том предвиђању, требало да почне кишном седмицом, након чега би се смјењивали топлији и тмурни дани. Први мраз календар предвиђа за 16. новембар 2026. године, након чега би, десетак дана касније, поново требало да се врати кишовито вријеме.

Друштво

Стабилизације ни на видику, љето доноси топлотне таласе

Најзанимљивији дио предвиђања односи се на почетак децембра, када се у Њемачкој очекује много снијега.

Савремени метеоролошки модели показују нешто друго

За разлику од стогодишњег календара, сезонска прогноза метеоролога Андреја Флиса заснива се на савременим нумеричким моделима Европског центра за средњорочне временске прогнозе (ECMWF), вишемоделског ансамбла америчке Националне управе за океане и атмосферу (NOAA NMME) и климатског прогностичког система ЦФСв2 (CFSv2). Она показује да би зиму 2026/2027. могао да обиљежи веома снажан, потенцијално рекордан Супер Ел Нињо.

Ријеч је о климатском феномену који настаје усљед снажног загријавања површинских и подповршинских вода тропског Пацифика и мијења општу атмосферску циркулацију, са посљедицама које се осјећају широм свијета, па тако и у Европи.

Регион

Снажно невријеме јури ка Балкану: Почеле суперћелијске олује, пао и снијег

Према подацима НОАА, у појединим подручјима тропског Пацифика већ су забиљежене аномалије температуре површине мора веће од шест степени Целзијуса изнад просјека. Испод површине, у горњих 250 метара океана, аномалије су још израженије и на појединим мјестима премашују чак девет степени.

Прогностички модели очекују да ће Ел Нињо достићи врхунац током новембра и децембра 2026. године, а неколико узастопних прогноза већ га сврстава у категорију најјачих икада забиљежених.

Овакав развој ситуације снажно утиче на глобално струјање ваздуха. Изнад Сјеверне Америке модели показују такозвано раздвојено струјање (split-flow), односно подјелу млазне струје на слабији сјеверни и знатно појачани, активнији јужни огранак.

То би сјеверним дијеловима САД и Канаде могло да донесе блаже и сувље вријеме, док би југ и исток САД могли да имају више падавина, активније олује и, у другом дијелу зиме, чешће продоре хладнијег ваздуха.

Каква зима чека Европу?

За Европу тренутни модели, укључујући ECMWF и независни ансамбл модела NOAA NMME, који су међусобно прилично усклађени, показују претежно блажу зиму.

Главно обиљежје требало би да буде изражено западно до југозападно струјање са Атлантика, које доноси релативно топао и влажан ваздух у велики дио континента, као и температуре изнад просјека током децембра, јануара и фебруара.

То, међутим, не значи да снијега неће бити. Напротив, због појачаног дотока влаге са Атлантика, укупна количина падавина требало би да буде изнад просјека у великом дијелу Европе, нарочито на западу, као и у централним и југоисточним предјелима.

Проблем је у томе што ће ваздух у низинама и на средњим надморским висинама често бити превише топао да би те падавине биле у облику снијега.

Због тога би нижи предјели, укључујући велики дио средње Европе, могли да имају мање сњежних епизода него иначе, док би највиши дијелови Алпа, изнад приближно 1.800 до 2.000 метара, као и сјеверни и сјевероисточни дијелови континента, могли да имају солидне, па чак и натпросјечне количине снијега.

Скијалишта у Пиринејима, Апенинима, на Балкану и у Шкотском височју, према овом сценарију, могла би да се суоче са отежаним условима и исподпросјечним природним сњежним покривачем, преноси „Нова.рс“.