Сутра је велики празник: Чим ујутру устанете, ову једну ствар о храни морате урадити

Важно је направити разлику није ријеч о Стевањдану, празнику Светог Стефана који се обиљежава 9. јануара, већ о дану посвећеном проналаску и преносу његових светих моштију.

Ове године празник пада у суботу и то другог дана Госпојинског поста, једног од најстрожих вишедневних постова у православљу. Због тога је важно и каква правила поста важе 15. августа.

Свети Стефан био је један од седморице ђакона које су апостоли изабрали да помажу сиромашнима и брину о првим хришћанским заједницама. Због проповиједања хришћанске вјере изведен је пред старјешине и каменован, због чега је остао упамћен као првомученик први хришћанин који је страдао за Христа.

Према новозавјетном предању, посебно је упечатљиво оно што се догодило у посљедњим тренуцима његовог живота. Док су га каменовали, Свети Стефан није проклињао своје непријатеље, већ се молио да им тај гријех не буде урачунат.

Зашто се 15. августа обиљежава Пренос моштију Светог Стефана?

Празник који је сутра у црквеном календару није дан страдања Светог Стефана. Српска православна црква 15. августа, односно 2. августа по јулијанском календару, обиљежава Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана.

Према црквеном предању, послије његовог каменовања тијело је остављено изван града. Гамалил, угледни јерусалимски учитељ, побринуо се да тијело Светог Стефана буде узето и сахрањено на његовом имању у Кафаргамали. На том мјесту касније су сахрањени и Никодим, Гамалил и његов син Авив.

Мошти су дуго остале скривене, а када су вијековима касније пронађене, њихов проналазак и пренос постали су догађај који Црква чува у свом календару.

Свети Стефан има посебно мјесто међу православним вјерницима и велики број породица прославља га као крсну славу. Његов главни празник, Стевањдан, обиљежава се 9. јануара, трећег дана Божића, док је празник 15. августа посвећен преносу његових моштију.

Како се пости 15. августа?

Празник пада на самом почетку Госпојинског поста, који је почео 14. августа и траје до празника Успења Пресвете Богородице, односно Велике Госпојине, 28. августа.

Пошто 15. август пада у суботу, пости се на уљу. Дозвољена су посна јела припремљена са биљним уљем, док се не једу месо, млијеко, сир, јаја и друге намирнице животињског поријекла. Риба се овог дана не једе.

Током Госпојинског поста суботом и недјељом дозвољени су уље и вино, док се риба разрешава на празник Преображења Господњег, 19. августа.

Ипак, Црква непрестано подсјећа да пост није само питање хране. Тјелесно уздржавање требало би да прати и духовни пост – молитва, праштање, уздржавање од свађа, оговарања, осуђивања, гњева и лоших дјела.

Управо живот Светог првомученика Стефана носи једну од најснажнијих порука таквог поста. Према хришћанском предању, чак ни пред смрћу није тражио освету над људима који су га каменовали, већ се за њих молио.

Зато празник Преноса његових моштију, који ове године пада на самом почетку Госпојинског поста, вјернике подсјећа да пост не значи само промијенити оно што је на тањиру, већ покушати да промијенимо и оно што носимо у себи, преноси Она.рс.