Упокојио се Градимир Станић

Вријеме и мјесто опела и сахране биће благовремено објављени.

Регион

Ово је жена из БиХ нестала код Омиша: Траје потрага за Драганом Антешевић

Градимир Станић рођен је 20. марта 1945. године у Брањаку, у породици земљорадника Радуле и Стамене Станић. Послије завршене основне школе, 1959. године уписао је Призренску богословију, коју је завршио са одличним успехом.

Током школовања заволио је црквено појање, којим се бавио и током студија на Православном богословском факултету у Београду. Годинама је појао у манастиру Светог архангела Гаврила у Земуну, у вријеме када је њиме управљао протојереј-ставрофор проф. др Радован Биговић.

Љетне распусте проводио је у манастиру Високи Дечани, којим је тада управљао архимандрит Макарије (Поповић). Током боравка у Дечанима упознао се са црквеном умјетношћу и архитектуром и учествовао у дочеку поклоника, делегација и стручних тимова који су проучавали културно и умјетничко насљеђе ове светиње.

Поред студија на Православном богословском факултету, изучавао је црквену умјетност, између осталог и уз др Војислава Ђурића, једног од најзначајнијих познавалаца византијске умјетности. Своје интересовање за црквену умјетност наставио је и током рада у Српској Патријаршији, сарађујући са директорима Библиотеке Патријаршије српске и Музеја Српске Православне Цркве.

Република Српска

Стевановић: Премијер Минић је дао рокове

Послије завршених студија почео је хонорарно да ради у Патријаршији српској као помоћник уредника "Гласника", архимандрита Данила Цветанова, потоњег Епископа марчанског др Данила (Крстића). У "Гласнику" су објављивани прилози из црквене умјетности и историје, текстови о јубилејима манастира и цркава, проповиједи, прикази књига и други прилози.

Градимир Станић био је један од значајних сарадника у развоју црквене штампе у другој половини 20. вијека. Учествовао је у раду на листу "Православље", који је покренут 15. априла 1967. године са благословом патријарха Германа, као и у раду на другим црквеним издањима, међу којима су "Светосавско звонце", "Теолошки погледи" и "Православни мисионар".

Био је ангажован и на припреми и техничком уређивању значајних научних и јубиларних издања Српске Православне Цркве, међу којима су споменице поводом 750 година аутокефалности Српске Православне Цркве, 50 година обновљене Патријаршије српске, 300 година Велике сеобе Срба и 300 година од престављења Светог Василија Острошког. Технички је уредио и Светосавску споменицу из 1975. и Видовданску споменицу из 1989. године.

Србија

Преминуо професор Драган Јовановић

Као технички уредник учествовао је у припреми и издавању бројних богослужбених књига, међу којима су "Јевангелистар", "Србљак", "Часловац", "Велики молитвеник" и "Служебник" на црквенословенском и српском језику. Један од значајних издавачких подухвата у којима је учествовао било је и трокњижје "Да нам буду јаснија нека питања наше вјере", у којем су сабрани текстови патријарха српског Павла.

Као управник Штампарије Српске Православне Цркве, Градимир Станић је деценијама био непосредно ангажован на реализацији бројних црквених издавачких подухвата. У Штампарији Српске Православне Цркве своја дјела штампали су бројни аутори и издавачи, а Станић је током свог рада сарађивао са великим бројем свештеника, монаха, монахиња, аутора и сарадника црквених издања.

Посебно је био везан за монаштво, а његова канцеларија у Патријаршији српској била је мјесто сусрета бројних монаха и монахиња који су долазили у Београд ради различитих црквених послушања и обавеза.

Фудбал

Познато колико ће Алберт Ријера зарађивати у Звезди

Током свог дугогодишњег рада у Српској Православној Цркви сарађивао је са више генерација црквених великодостојника, свештеника, богослова, научника, аутора и издавача. Пратио је патријарха српског Павла и на појединим путовањима у иностранство, међу којима су биле посјете Сједињеним Америчким Државама, Канади и Њемачкој.

Иза Градимира Станића остали су супруга Анкица, синови Ненад и Предраг са породицама, као и бројни сарадници и пријатељи.

(ТВ Храм)