Ово изговорите данас за здравље и мир: Пресвета Богородица чује сваку ријеч

Иако траје краће од Васкршњег и Божићног поста, сматра се једним од строжих постова у православном календару.

Овај период није замишљен само као одрицање од одређене хране. Посвећен је Пресветој Богородици и вјерницима представља вријеме молитве, смирења, духовног преиспитивања и припреме за велики празник.

Посебан значај има сам почетак поста, 14. август, када се у храмовима износи Часни крст. Овај чин има дубоку симболику и вјерницима указује на оно што би требало да буде у средишту наредне двије недјеље — вјера и духовна припрема.

Зашто се 14. августа износи Часни крст?

Првог дана Госпојинског поста, на јутарњем богослужењу, износи се Часни крст како би вјерници могли да му се поклоне и цјеливају га. Након тога обавља се и мало освећење воде, а вјерници се кропе освећеном водом.

Часни крст за хришћане представља симбол Христове побједе над смрћу, па његово изношење на почетку поста носи посебну поруку. Вјерник у овај период не улази само мијењајући начин исхране, већ се позива да преиспита свој живот, више се моли и ради на себи.

Зато се почетак поста у црквеном календару не посматра само као први дан уздржавања од одређене хране, већ као почетак посебног духовног периода.

Госпојински пост посвећен је Пресветој Богородици

Госпојински пост траје од 14. до 27. августа, а његова сврха је, између осталог, припрема вјерника за празник Успења Пресвете Богородице.

Пресвета Богородица заузима посебно мјесто у православној вјери, а овај период вјернике подсјећа на њен живот испуњен молитвом, смирењем и одрицањем.

Економија

Дају дневницу 130 КМ, доручак и ручак, али нема радника

Током поста зато се посебна пажња посвећује молитви и духовном животу. Вјерници се подстичу да се уздржавају не само од одређене хране, већ и од лоших мисли, свађа, оговарања, љутње и других поступака који нарушавају мир.

У дому се током поста посебно поштује Богородица

У народној побожности постоји обичај да домаћинство током Госпојинског поста има икону Пресвете Богородице и да јој се вјерници моле.

Једна од молитава која се изговара гласи:

„Блага Мајко благога Цара, пречиста и благословена Богородице Марије, милост Сина Твог и Бога нашег излиј на моју страсну душу, и Твојим молитвама упути ме на добра дјела, да бих остало вријеме живота свог провео без порока и Тобом рај нашао, Богородице Дјево, једина чиста и благословена.“

Молитва је усмјерена на молбу за помоћ, заштиту и снагу да се живот проведе у добру и без порока.

Вјерници се током Госпојинског поста моле за здравље

Пресвета Богородица у православној традицији посебно се поштује и као заштитница оних који траже утјеху и помоћ у болести и невољи.

Због тога вјерници током овог периода посјећују њене манастире и храмове, гдје се моле за здравље и помоћ. У народној традицији постоји и обичај одласка на изворе за које се вјерује да имају љековиту воду, гдје се људи умивају и моле.

Такви обичаји дио су ширег народног поштовања Пресвете Богородице и вијековима су присутни међу православним вјерницима.

Пост се завршава Великом Госпојином

Госпојински пост траје до 27. августа, док се 28. августа прославља Успење Пресвете Богородице, познато као Велика Госпојина.

Овај велики празник представља завршетак двонедјељног периода поста и припреме. Зато се Госпојински пост у црквеној традицији не своди само на промјену јеловника његов смисао је у томе да вјерник кроз молитву, уздржавање и преиспитивање припреми себе за празник посвећен Пресветој Богородици, преноси Она.рс.