Зашто неке попадије могу да раде у својој струци, а друге не

А да ли је попадија заиста занимање и зашто неке попадије могу да се баве струком за коју су се школовале, а неке не?

Бити попадија, или тачније, супруга пароха Српске православне цркве, није занимање у класичном смислу те ријечи: то је више позив, који подразумијева и извјесне обавезе у парохији и заједници.

Свијет

Пред сином звјерски насмрт претукли човјека

На примјер, у Васкрсу су попадије задужене да уреде и свечано украсе храмове, да помажу својим супрузима у позивању вјерника и учествују у молитви и, наравно, да обоје и нашарају јаја и то, неријетко, за све парохијане.

Тако се у парохијским домовима јаја кувају и фарбају у великим лонцима и потом дијеле вјерницима. Ако је у некој парохији организовања “туцијада” – такмичење у лупању јаја, будите сигурни да иза тог подухвата стоји попадија.

Наравно да попадија ужива и посебно поштовање у парохији, у којој, по традиционалном схватању, треба да буде “прва домаћица”.

А да ли је тој “првој домаћици”, самим тим што је парохова супруга, забрањено да, како би се савременим језиком рекло, ради ван куће?

Најједноставнији одговор би био: забрањено није, али уколико његова супруга жели да се запосли, парох за то треба да тражи благослов свог епископа, или народски речено владике.

Ако не добије тај благослов, попадија се мора одрећи професије за коју се школовала. То, наравно, знају дјевојке које желе да се удају за свештенике и тога је свјестан и свештеник, када од епископа тражи благослов за брак.

Од епархије до епархије, од митрополије до митрополије, пракса је у СПЦ, у том погледу, различита.

Друштво

Васкрс у Бакинцима обиљежен уз пјесму, игру и трку јаја

Међу вјерницима влада представа да су источније парохије, поготово оне у Србиији и дијелу БиХ, конзервативније и да се више држе традиције, док је на западу ситуација “опуштенија”.

То је донекле тачно, па тако, на примјер, у Бањалучкој епархији попадије нису запослене, док у сусједној, Епархији бихаћко петровачкој и рмањској, супруге већине пароха раде у својим професијама.

Примјер за то је и др Николина Росић, попадија у Кључу, која је по занимању докторка медицине и запослена је као специјализанткиња на Клиници за психијатрију УКЦ РС у Бањалуци. И није једина која је добила благослов епископа Сергија да се запосли.

"Ми имамо велики број наших попадија које раде у просвјети, образују и васпитавају преосталу дјечицу овим крајевима. Ту су и попадије економисти, ту су и моје колегинице докторке. Готово све професије су заступљене међу попадјама у нашој у епархији", каже Николина Росић за Српскаинфо.

Слична је ситуација у Словенији, гдје је велика већина парохија у надлежности Митрополије загребачко љубљанске СПЦ.

Свијет

Стручњак објаснио шта ће се десити ако и Трамп затвори Ормуаки мореуз

Како је раније за Српскаинфо свједочио парох Борислав Ливопољац, старјешина храма Светих Ћирила и Методија у Љубљани, скоро све попадије у дежели или раде или траже посао.

"И моја супруга је запослена: ради у вртићу и предаје вјеронауку. Иако је моја свештеничка плата солидна, овдје је живот скуп", каже Ливопољац, који је отац четворо дјеце.

Наравно, има и попадија које нису ни тражиле благослов да се запосле, било зато што имају петоро или више дјеце, па би тешко ускладиле породичне, парохијске и професионалне обавезе, било због тога што су “саме себи нашле посла”, бавећи се пољопривредом, или неком врстом кућне радиности.

Тако је на примјер, Бојана Керлец, попадија у Шипову, радила док је њен супруг Митар још био студент теологије. Данас, када има петоро мале дјеце, има посла преко главе и у својој кући, а ту су у парохијске обавезе.

Љиљана Белензада, супруга пароха Срђана Белензаде, који је и настојатељ манастира Веселиње код Гламоча, има много посла, не само као мајка четворо дјеце, него и као вриједна пољопривредница и домаћица, која је, уз помоћ породице, обновила манастирско имање.

Хроника

Има више повријеђених: Детаљи тешког удеса у Српској

Попадија Љиљана узгаја воће и поврће, прави домаће џемове, салате и сокове, којима радо части парохијане и путнике намјернике који посјете манастир.

Дакле, како то обично у животу бива, сто људи сто различитих прича. Ни попадије нису изузетак, иако удајом добијају титулу и позив.