Зашто Свети Никола треба да се слави скромно

И то не зато што се "тако потрефило", већ зато што у самој суштини ове славе нема мјеста за разметање. Она је тиха, посна, сведена и, за многе жене, ослобађајућа.

Свети Никола се не слави да би се показало колико имате, већ колико знате да задржите мјеру. И управо ту многи греше, покушавајући да од једне од најмирнијих слава направе још једну обавезу од које се данима унапред стријепи.

Свети Никола је светац милосрђа, скромности и невидљиве доброте. У предању, он помаже тихо, без свједока и без потребе за признањем. Његова дјела нису била јавни спектакл, већ дискретна помоћ онима којима је била најпотребнија. Управо зато, све што је прегласно, пренаглашено и раскошно стоји у потпуној супротности са оним што ова слава симболизује.

Пост није ту само као правило, већ као порука. Мање хране, мање буке, мање хаоса. Више реда, више тишине, више смисла. Свети Никола се не слави стомаком, већ ставом. И зато је сасвим природно да трпеза буде скромна, без претеривања и без осјећаја да нешто "недостаје".

У пракси, Свети Никола је једна од ретких слава која женама даје прећутну дозволу да не морају све. Нема меса, нема компликованих јела која се спремају данима, нема потребе да сто пуца под тежином хране. А ипак, управо та скромност често изазива грижу савјести.

Многе жене и даље осјећају притисак да "надокнаде" пост, да докажу да су се потрудиле, да нико не оде гладан или незадовољан. Као да је мирна слава грешка коју треба исправити додатним салатама, колачима и тањирима који се гомилају.

Истина је једноставна и често заборављена. Свети Никола не тражи исцрпљеност. Не тражи савршенство. Не тражи да паднете с ногу да бисте биле добре домаћице. Он тражи ред. Мјера је овде врлина, не мана.

Свети Никола се често слави радним даном, у децембру, када је година већ тешка и људи уморни. Није случајно што ова слава долази баш тада. Она није пауза за спектакл, већ подсјетник да се може стати, успорити и бити захвалан и без помпе.

Скромна слава не значи хладна слава. Напротив. Она је често топлија, приснија и искренија. Без превише гостију, без обавезе да се све стигне, без глуме весеља. Само породица, свијећа, икона и мир који се не може купити.

Свети Никола нас, можда више него било који други светац, учи да вриједност није у количини. Ни хране, ни труда, ни жртве. Вриједност је у намјери.

Зато је ова слава скромна. И зато би таква требало и да остане. Не као изговор за немар, већ као ослобађање од непотребног терета. Свети Никола није слава доказивања. Он је слава тишине, реда и мјере. И баш зато је многима најближа.

(Она.рс)