Криза становања у Њемачкој

Тако се наводи у данас објављеном извјештају Института за економска истраживања ИФО из Минхена.

Станарине чије су цијене регулисане ("бестандсмиетен") на основу старијих уговора о закупу су почев од 2013. расле умјереним темпом, али цијене у новим закупима су у истом периоду скочиле за чак 75 одсто, што је створило велики јаз на тржишту.

Најугроженији су грађани с нижим примањима, пошто морају да за станарину у новим закупима издвоје скоро 50 одсто својих прихода. Насупрот томе, неки станари у Берлину, Минхену или Хамбургу плаћају за 30 до 50 одсто нижу станарину од домаћинстава која изнајмљују сличан стан по новим уговорима.

Свијет

Нетанијаху: Израел платио високу цијену побједе

Грађани због нижих цијена закупа одбијају да се селе и остају у старим, јефтинијим становима, што доводи до неефикасног коришћења стамбеног простора и смањења мобилности на тржишту рада.

На страни понуде, ситуацију додатно погоршавају високи трошкови изградње, раст цијена земљишта и административне препреке.

Нови стамбени пројекти готово искључиво настају у скупљем сегменту тржишта, а обећања политичара о приступачном становању за сада нису испуњена.

"Ако се стамбена политика не модернизује и не прилагоди тржишним реалностима, раст станарина може да прерасте из социјалног у структурни проблем немачке економије", упозорава представник ИФО Оливер Фалк.