Планира ли БиХ укинути ПДВ на увоз злата?

Податак да је јануарски увоз у 2026. скоро 9 хиљада пута већи од јануарског увоза највреднијег метала у 2025. години у овој причи можда дјелује и као статистичка грешка. Увоз злата у БиХ у посљедњих 10 година варира од 360 марака до рекордних три милиона 2022. године.

И ово није накит, нису колекционарски предмети од злата и нису позлаћени метали. Ово су подаци који се односе на оно што зовемо - чисто злато. Инвеститори и инвестициони савјетници поручују - цифре би биле далеко веће да БиХ није једина земља у региону која и даље обрачунава и наплаћује ПДВ на увоз злата.

"Ми једини имамо ПДВ на сво злато, односно златне полуге које узимамо као инвестицију. Ево, до данас иако смо имали више иницијатива није дошло изузимања племенитих метала из система ПДВ-а, односно оне се и даље третирају као роба. Тако да већина грађана прибјегава да злато купује у окружењу и евентуално држи у окружењу у сефовима што опет изискује одређене трошкове за одржавање", рекла је директор 'Monet Broker' Драгана Гарача.

У Хрватској је инвестицијско злато ослобођено пореза још од 2013. године. Нема ПДВ-а, нема пореза на добит при продаји. Зато је злато тамо доступно и пензионеру и младом човјеку који жели да сачува 50 или 100 еура мјесечно. У БиХ не може. Један од иницијатора за укидање ПДВ-а на увоз инвестицијског злата и ПДВ-а и царина на сребро је и посланик у Представничком дому Парламента БиХ Адмир Чавалић.

"Такође битно је навести наши грађани треба да имају што више инвестиционих могућности то их у перспективи чини просперитетнијим и чува њихов расположиви капитал. Није довољно да се то само чува у банкама, наше тржиште јесте банко-центрично, али је потребно имати многе друге алтернативе. Од племенитих метала, поготово злата, па све то криптовалута и неких других предмет а, који чувају вриједност", казао је шеф Клуба посланика СБИХ-а ПДПС БиХ Адмир Чавалић.

Одговор директора Управе за индиректно опорезивање БиХ на иницијативе за укидање пореза на додату вриједност на злато хладнији је него сеф у банци. Не долази у обзир. Разлог? „Није тренутак". Зоран Тегелтија, очигледно, није расположен да уводи пореске олакшице за оне који имају пара да купују злато у моменту кад БиХ није у позицији да порески растерети куповину основних животних намирница.

"Посебно имајући у виду тренутну економску ситуацију, како у БиХ, тако и на глобалном нивоу, када током инфлаторних кретања долази до значајног раста цијена основних животних намирница. Самим тим, сматрамо да би усвајање предметне заступничке иницијативе, у датим економским условима (и поред свих других разлога), имало негативан од јек у јавности, имајући у виду да је тренутно у великој мјери опала финансијска моћ значајног дијела становништва у Босни и Херцеговини", истакао је директор УИО Зоран Тегелтија.

Дијелу становништва као да расте финансијска моћ. Станови се купују као да само сутра постоји, а цијене квадрата расту на мјесечном нивоу. Расте и тржиште обвезница, акција, улаже се и у крипто валуте. Злато, као традиционални осјећај сигурности у кризним временима у БиХ ипак није достигло пуни улагачки потенцијал. Струка каже да накит није штедња. То је емоција, естетика и мода, не инвестиција. Инвестиција су златне полуге и златници, чија цијена се зна у сваком тренутку, од Лондона до Токија.

"Сама чињеница да смо једини у региону који задржавају ту чињеницу отежавајућу околност набавке злата није добра за нас. Ако већ хоћемо да тежимо ка Европи и да прихватимо неке њихове стандарде и прихватимо неки њихов пут. А ако хоћемо да будемо конкуренти и слиједимо земље које се налазе у нашем окружењу. При томе највише мислим на Србију и Хрватску. Било би јако корисно јер би тиме изједначили услове за све грађане да уколико желе могу да у форми инвестиција и улагања могу да обезбиједе још један начин да могу свој новац да упосле. А да то није неки од стандардних начина на који су они навикли", казао је економиста Бојан Лучић.

У већем дијелу свијета злато је основни инструмент штедње. У БиХ, скоро па неразумна инвестиција. Док год се инвестицијско злато третира као луксуз, а не као алат за финансијску сигурност, грађани ће улагати тамо гдје могу - у станове, гараже и бетон, или у оно за шта још нису довољно финансијски писмени - у крипто, у хартије од вриједности. Злато ће и даље бити под кључем. Не у сефу него у "законима".