Почиње гашење коксаре код Тузле: 800 радника остало без посла

Након 60 година рада Коксара у Лукавцу, позната као један од водећих произвођача металуршког кокса у региону, затвара врата а њени погони су у фази поступног гашења како би се избегло загађење околине.

Коксара је настала на таласу убрзане индустријализације за вријеме Југославије, са задатком производње кокса који би се користио у високим пећима за производњу гвожђа.

БиХ је у Југославији била база тешке индустрије, а симбол је била жељезара у Зеници која је данас такође на рубу пропасти након што је концерн ArcelorMittal продао свој власнички удио па је неизвесна и судбина око 1900 запослених у њеним погонима.

Коксара у Лукавцу производила је и до десет хиљада тона сировог бензола и 30 хиљада тона сировог катрана сваке године, а бавила се и производњом и дистрибуцијом електричне енергије из својих погона.

Сада је доспјела у стечај, а заинтересованима се нуди откуп њене имовине на око 102 хектара површине која је процијењена на око 100 милиона евра. Заинтересирани могу у цјелости или дијеловима откупити погоне Енергане, Фабрике анхидрид малеинске киселине (АМК) која се користи за производњу вештачких смола, пластике и боја, соларну електрану, погон коксаре, железнички саобраћај погон вјештачких гнојива, радионицу за ремонт и осталу имовину, укључујући земљишне парцеле и имовину изван творничког круга.

Занимљивости

Не сналазите се са технологијом? Онда сте рођени у једном од ових знакова

Борба за опстанак Коксаре трајала је годинама, а одлука о стечају донијета је јер влада Тузланске жупаније која је формални власник није успјела да пронађе стратешког партнера.

"Огорчени смо на читаву ситуацију. На владе кантона и Федерације БиХ. Да им је било у интересу, нашли би рјешење. Данас смо ми, сутра је Железара Зеница, прекосутра су Жељезнице Федерације. Осјетиће сви", казао је за ТВ Федерације БиХ (ФТВ) предсједник синдиката лукавачке Коксаре Ермин Халиловић.

Захтјев за стечај већ је поднијела садашња управа Нове жељезаре Зеница, фирме настале након повлачења ArcelorMittala из БиХ.

Тај некадашњи производни гигант оптерећен је акумулираним дугом од 162 милиона евра.