Скочила цијена ђубрива: Пријети ли хаос у сјетви?

Један од кључних проблема представља готово потпуно затварање Хормушког мореуза, стратешки важног поморског пролаза кроз који пролази значајан дио свјетске трговине енергентима и сировинама. Овај пролаз, под контролом Ирана, користи се као геополитички инструмент у контексту сукоба са Израелом и Сједињеним Америчким Државама. Значај овог региона огледа се у чињеници да земље Персијског залива имају пресудну улогу у глобалном снабдијевању нафтом, гасом и сировинама за производњу минералних ђубрива.

Производња ђубрива директно је повезана са природним гасом, из којег се добија амонијак, кључна компонента за производњу урее, једног од најзаступљенијих ђубрива на свијету. Готово цјелокупна производња из овог региона пролази кроз Хормушки мореуз, што га чини кључним чвориштем за око петину свјетске понуде нафте и течног природног гаса, али и за половину глобалне поморске трговине сумпором.

И док су цијене нафте и гаса већ нагло порасле, сличан тренд биљежи се и код ђубрива. Цијена урее из региона Блиског истока тренутно се креће око 800 долара по метричкој тони, што је више него дупло у односу на период прије годину дана, када је била испод 400 долара. Додатни притисак на тржиште долази и од повећаних трошкова осигурања, будући да су осигуравајуће куће подигле цијене полиса које покривају ратне ризике. Уз то, Иран разматра увођење такси за бродове који траже безбједан пролаз кроз мореуз, што додатно поскупљује транспорт. У таквом окружењу расту и страхови од шире економске кризе, укључујући и стагфлацију, комбинацију успореног економског раста и високе инфлације.

Наука и технологија

НАСА лансирала астронауте у историјској мисији на Мјесец

Ситуацију додатно компликују потези Кине, која појачава ограничења извоза ђубрива како би заштитила домаће тржиште. Према доступним информацијама, кинеске власти су затражиле од извозника да обуставе испоруке одређених врста ђубрива, укључујући мјешавине са азотом и калијумом, док су ограничења извоза урее додатно потврђена, чиме су практично угашене наде да ће ускоро бити повећане квоте за извоз.

Ове мјере имају за циљ стабилизацију домаћих цијена и обезбјеђивање довољних количина за прољећну сјетву. Иако Србија није директно угрожена јер највећи дио увоза долази из Русије, Казахстана, Аустрије и Мађарске, индиректни ефекти већ се осјећају кроз раст цијена енергената, што утиче на све сегменте производње и транспорта, а самим тим и на цијену ђубрива.

Представници Привредне коморе Србије упозоравају да глобални поремећаји могу имати дугорочан утицај кроз раст трошкова и инфлаторне притиске, док стручњаци истичу да тренутно нема разлога за панику, али да би продубљивање сукоба могло додатно погоршати ситуацију. На домаћем тржишту већ су видљиви први знаци нестабилности.

Према извјештајима Продуктне берзе у Новом Саду, понуда ђубрива је смањена, а цијене подложне свакодневним промјенама. У трговини се биљежи повећана волатилност, а понуђачи су опрезни и нуде мање количине, што додатно утиче на кретање цијена.

Друштво

Данас ванредна сједница УИО о граничном прелазу Градишка

Међународне организације упозоравају да би посљедице ове кризе могле бити посебно тешке за сиромашније земље, јер раст цијена ђубрива, енергије и транспорта директно утиче на цијену хране и трошкове живота. Међународни монетарни фонд такође упозорава да раст цијена хране може имати озбиљне друштвене и политичке посљедице, посебно у земљама гдје храна чини велики дио потрошње становништва.

У овом тренутку, Србија није директно угрожена када је ријеч о снабдијевању ђубривом, али глобални поремећаји јасно показују колико је пољопривреда повезана са ширим економским и геополитичким токовима. Највећи ризик лежи у даљем расту цијена енергената, који се прелива на све сегменте производње. Уколико се сукоб продуби, притисци на тржиште могли би додатно да порасту, док би евентуално смиривање ситуације донијело стабилизацију и већу предвидивост у снабдијевању. За сада, кључна порука је јасна: нема несташица, али раст цијена остаје реална пријетња коју ће пољопривредници морати пажљиво да прате, пише Блумберг.