Ове обичаје на сахранама црква никако не подржава

Међутим, оно што се деценијама преноси с кољена на кољено није увијек и дио црквеног учења. Напротив, поједини обичаји који су данас готово неизоставни на српским сахранама заправо немају упориште у православној традицији.

Сцена

Умрла супруга Халида Бешлића

Због тога се често догађа да породице, поред туге коју носе, улазе и у велике трошкове, покушавајући да испоштују правила за која верују да су обавезна. А управо ту настаје забуна коју многи откривају тек касније.

Шта Црква заиста налаже када су покојни у питању?

Према православном учењу, најважније што можете учинити за покојника јесте да га се сјећате у молитвама, да палите свијеће, да се организују парастоси и помени, као и да гроб буде уредан и достојанствено обиљежен.

То су обичаји који имају своје мјесто у црквеној традицији и вијековима су дио православне праксе.

Ипак, временом су се појавили бројни додатни обичаји који су постали готово обавезни дио сахрана, иако их Црква не сматра суштинским нити неопходним.

Економија

Од поноћи појефтињује гориво у Хрватској

Вијенци који коштају много, а не помажу породици

Један од примјера јесте куповина великог броја вијенаца.

На многим сахранама данас се могу видјети десетине скупоцјених вијенаца који често представљају озбиљан финансијски издатак. Иако су постали уобичајени дио испраћаја, црквени став је да такви трошкови нису неопходни.

Сматра се да би новац који се потроши на вијенце много више значио породици покојника уколико би био усмјерен на покривање трошкова сахране или као помоћ домаћинству које пролази кроз тежак период.

Због тога поједини свештеници већ годинама указују да раскошни вијенци нису оно што покојнику доноси корист, нити представљају мјерило поштовања.

Савјети

Како сода бикарбона може помоћи у одржавању баште: Испробајте овај трик

Дарови за госте - обичај који нема везе са вјером

Још један обичај који је посљедњих деценија постао веома распрострањен јесте даривање свих присутних на сахрани.

Различити поклони, пешкири, пакетићи и други дарови често представљају додатни трошак за породицу која се већ налази у тешкој ситуацији.

Иако многи вјерују да се то "мора", таква пракса није дио црквеног канона. Ријеч је о обичају који се усталио у појединим крајевима, али не представља верску обавезу.

Када се даћа претвори у гозбу

Посебно осјетљива тема јесте организовање обимних ручкова након сахране.

Србија

Најављено: Стиже суперћелијска олуја, и то ускоро

У жељи да никога не увриједе, породице често припремају велике количине хране и пића. Међутим, неријетко се догађа да окупљање које би требало да буде достојанствено сјећање на покојника прерасте у дуготрајно славље.

Према црквеном схватању, такво понашање није примјерено тренутку туге и сјећања. Још је проблематичније када конзумирање алкохола доведе до недоличног понашања, свађа или непримјерених разговора.

Управо због тога свештеници често подсјећају да сврха помена није гозба, већ молитвено сјећање на преминулу особу.

Највеће поштовање не кошта ништа

Можда је управо у томе највећа поука.

Тенис

Изречена највећа казна у историји Ролан Гароса

Поштовање према покојницима не мјери се величином венца, количином хране на столу нити бројем поклона подијељених гостима. Оно се огледа у молитви, сјећању и бризи да гроб остане уредан и посјећен.

У времену када многи осјећају притисак да испоштују сваки обичај који су чули од старијих, вриједи се подсјетити да оно најважније често нема никакву цијену. Понекад је искрена молитва вреднија од свега што се може купити новцем.

(Жена Блиц)