Шта нас чека на јесен и зиму: Хоће ли суша и трошкови производње подићи цијене хране?

Житарице и уљарице су основа прехрамбеног система - од брашна и уља, до сточне хране, меса и млека. Стога свако одступање у њиховој производњи изазива реакцију дуж цијелог ланца.

Посебан проблем ове сезоне представља кукуруз, чији су приноси значајно подбацили у деловима Европе и на америчком континенту. Како мања понуда ствара притисак на цијене, поскупљење кукуруза као кључног дијела сточне хране временом се прелијева на месо и млијеко.

Иако цијене основних пољопривредних производа нису расле брзо колико се очекивало, притисак ће стићи до потрошача. Галетин наводи да ће цијене житарица и уљарица наставити да расту постепено - "горе, полако, полако", без наглих скокова.

Поскупљење ће се гомилати

Главна порука ове процјене јесте да грађани не треба да очекују сценарио у ком ће основни производи преко ноћи поскупети за неколико десетина процената. Умјесто наглог скока, на тржишту је много реалнији постепени раст.

Посљедице лошије сезоне и неповољних временских услова прелиће се са њива на цијене пољопривредних сировина, а потом и на готове прехрамбене производе. Притисак је додатно појачан јер се суша надовезује на већ високе трошкове производње, геополитичке тензије, проблеме у транспорту и поскупљење свих инпута.

Проблем је што купци такав раст можда неће одмах приметити. Неколико процената више на једном артиклу, затим ново повећање пар недјеља касније, па додатно поскупљење у наредном дијелу ланца, на крају могу направити значајну разлику у кућном буџету.

Раст трошкова се не зауставља код произвођача примарне пољопривредне робе. Када поскупи пшеница, кукуруз или сунцокрет, веће издатке најприје осјећа прерађивачка индустрија. Она их уграђује у своју цијену, а затим сљедећи произвођач додаје своје трошкове и маржу.

Тако се цијена постепено повећава кроз читав ланац - од њиве до продавнице. Због тога би цијене прерађених прехрамбених производа могле да расту брже од цијена самих сировина.

Климатске промене постају економски проблем

Овогодишња суша није изолован догађај. Све чешће екстремне температуре и дужи периоди без падавина из корена мењају услове у којима пољопривредници производе храну, што за аграр доноси већи ризик, више трошкове и потпуну неизвесност.

Бања Лука

Њима није укинут бесплатан паркинг: Неки Бањалучани не морају бринути за своје карте

Произвођачи данас морају рачунати на то да киша може изостати у кључној фази развоја биљака или да ће врућине драстично оборити приносе. У исто вријеме, цијене горива, ђубрива, заштитних средстава и енергије остају високе, па таква комбинација постепено мијења структуру цијена хране. Због тога очекивани јесењи раст цијена, како упозорава Галетин, није само краткорочна посљедица једне лоше сезоне, већ има шири, структурни карактер.

Галетин не очекује озбиљне поремећаје на тржишту нити несташице основних намирница, али најављује јесен са јасним и постојаним трендом раста цијена. Тај раст неће бити драматичан из мјесеца у мјесец, па потрошачи могу имати утисак да се цијене не мијењају драстично.

Ипак, када се направи поређење са стањем од прије неколико мјесеци, храна би у збиру могла да буде скупља за чак 20 до 30 одсто. То не значи да ће сваки производ поскупети једнако или у исто време, већ је ријеч о процени укупног кумулативног ефекта кроз читав ланац. Удар на кућни буџет зато неће доћи кроз један ценовни шок, већ кроз низ мањих повећања која се временом сабирају.

Суша ће тако своју цијену наплатити кроз тржиште, чак и без несташица. Са све чешћим екстремним временским условима, главно питање више није само колико ће хране бити произведено, већ и колико ће коштати њена производња, пише ЕУправозато.