Суша узима данак у пољопривреди у Српској

28.08.2026 19:16

Коментари:

0
Кукуруз претрпио велику штету од суше
Фото: АТВ

Екстремне временске непогоде, суше, пожари и климатске промјене тренутно наносе највеће и најмјерљивије директне штете европској привреди.

Штете има и код нас, највише код кукуруза. Причу има Лана Остојић.

Суша ове године већ узима данак у пољопривреди. Кукуруз је међу најпогођенијим културама. Високе температуре и недостатак падавина оставили су посљедице.

Пожар Омиш

Још једна жртва пожара у Омишу: Преминуо тешко повријеђени мушкарац

Желимир Ћирић бави се пољопривредом 20 година, а ове године очекује упола мањи принос.

"Лијевче поље највећи губици, а око 50% сигурно да су губици на кукурузу", каже за АТВ Ћирић и додаје:

"Наводњавање је добра ствар само што су код мене претежно уситњене парцеле тако да не могу све наводњавати један дио наводњавамо један дио није и то је губици су баш, 50% сигурно".

Боље су прошли они који имају наводњавање. Код поврћа које је било обезбијеђено водом, штете су знатно мање.

Годинама се у ову земљу улагало. И новац и рад. Оно што се не може контролисати су временске прилике. Сада се на њивама сабира цијена овогодишње суше.

Све више пажње посвећује се и томе шта се сије. На огледним парцелама ресорно Министарство прати како различити хибриди кукуруза, сунцокрета и соје подносе сушу и који дају најбоље резултате.

Временска прогноза, вријеме

Објављена прогноза за наредних 15 дана

"На парцелама које нису наводњавање кукуруз је у јако лошем стању, ту се очекује јако низак принос – око 3 тоне по хектару, можда чак и ниже. Код кукуруза који је наводњаван много је у бољем стању и очекују се много виши приноси – до 10 тона по хектару и више", рекла је Бојана Панић из Ресора за пружање стручних услуга, Подручна јединица Градишка при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Тропски дани низали су се више од мјесец дана. Штете су, кажу стручњаци, сваке године све веће.

"Овамо гдје немамо систем за наводњавање штете су огромне, 60-90% ћемо имати мањи принос. Ја стално спомињем да би тамо гдје је могуће – да се направе неки базени, да се током јесењег и зимског периода акумулира што већа количина воде – да одатле током љетних периода можемо да вршимо наводњавање", истакао је Дејан Супић, помоћних директора за метеорологију у Хидрометеоролошком заводу Републике Српске.

Овогодишње штете ће се тек збрајати. Оно што је извјесно јесте да ће улагање у наводњавање бити међу најважнијим ставкама у годинама које долазе.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: